„Vesnik slobode”, „Kurir Jović”, „Kurir i lane”, „Pionir i lane” – tako se sve nazivala skulptura ispred „Poštanske štedionice” koja je srećom uspela tu da opstane od 1962. godine. Namera autora, vajara Božidara Jovovića, bila je da partizanskog kurira napravi bez „banalnih rekvizita, kao što su uniforma, puška i bomba”. Valjda ga zato Pančevci i dalje vole.

„Pogled kroz prozor Jovovićevog ateljea smeštenog na poslednjem spratu jedne od novogradnji naselja Novi svet otkriva dobar deo grada… sve tamo do Dunava i ’Azotarinih’ dugih šatorastih hala. Među bezbrojnim statuetama, crtežima i slikama ističe se svojim elegantnim linijama stilizovana figura lakonoga dečaka u pokretu. Lakonoga dečaka – partizanskog kurira prati njegov nerazdvojni drug – lakonogo lane”, zabeležio je 13. jula 1962. godine reporter „Pančevca” Dragoslav Stefanović.
Vajar Božidar Jovović, tvorac ove „skulpture u slobodnom prostoru”, bio je ubeđen da je, kako je tada kazao, „nastanak ove figure dokaz da razumevanje za likovna dela i njihovu funkciju u oplemenjavanju ljudi sve više preovladava u našoj javnosti”. On je, u stvari, umetnički dovršio ideju da se negde u gradu postavi spomenik kuriru nastavnice Beke Putnik, s kojom se potom morao saglasiti i ondašnji Savet pionira.

I tada na scenu stupa Božidar Jovović, čije će skulpture sve do danas puniti pančevačke razglednice, a sigurno su najpopularnije među njima „Vodeni cvet” u jedinoj preostaloj fontani u centru, u Gradskom parku, i „Sejač” kod Poreske uprave.

Bitna je i estetika

Čitajući šta je tada Jovović za „Pančevac” rekao o tome kako je osmislio ovu skulpturu, koja je, u stvari, trebala da bude panegerik „dečaku pioniru”, autor ovih redova se ne može oteti utisku da je morao dobro osmisliti kako da opravda što taj mitski junak ne samo da nema pušku i bombe nego je pored toga i go. Mada o nagosti nema ni reči u tekstu iz 1962. godine.
Jovović je delovao ubedljivo kada je u pero reportera izjavio da se pitao kako tu lepu ideju da ovaploti na „način dostojan njene lepote i veličine utoliko pre što se u ovom slučaju ne radi samo o estetskim, nego i o vaspitnim merilima jer je reč o skulpturi koja će biti stalno izložena pogledima dece i imati uticaja na formiranje njihovog smisla za lepo”.
Jovović je tada rekao: „Odlučio sam se da realizujem slobodno stilizovanu figuru petnaestogodišnjaka bez već oveštalih, banalnih rekvizita, kao što su uniforma, puška i bomba. Da je reč o kuriru – nosiocu poruke o slobodi koja je na pragu nagoveštava svitak hartije u levoj ruci. Lane je simbol detinjstva, nežnosti i nevinosti. Zar je malo dečaka – partizanskih kurira poginulo, a da su bili nevini u svakom smislu te reči. Zar oni nisu uprkos surovom životu ratnika bili ipak – deca?” A valjda je znao šta su bili kuriri jer je Drugi svetski rat proveo u Četvrtoj crnogorskoj brigadi.

Od „pionirskog” do „limenog” parka

Kako je i planirano, „Vesnik slobode” je otkriven 6. juna 1962, na Dan pionira, ispred Komunalne banke, koja će postati Privredna banka, a naposletku i „Poštanska štedionica”. Pošto je „Vesnik slobode” bio radni naslov, „tikaće” Pančevci svom omiljenom spomeniku na različite načine. Lane je uvek ostalo lane, ali je kurir bio i pionir i dečak. Nezvanično je promovisan tada i naziv „pionirski park”, mada će ga svi uglavnom zvati „park ispred banke” pošto je bio omiljeno stecište penzionera jer se tada samo tu i podizala penzija. Za neku drugu istoriju je današnji nezvanični naziv „limeni park”, koji mu je dodeljen početkom ovog veka, kada su gradske vlasti obrstile drveće sa ovog prostora i zabetonirale postojeću fontanu, zamenivši je cevčicama koje su trebale da glume fontanu iz Barselone! Koliko je dobro osmišljeno, toliko je i trajalo, pa su i te „štrcaljke” u međuvremenu zabetonirane. Ali malo je falilo da s Trga slobode nestanu i „pionir i lane”.

Gradski oci su tvrdili da su delove pokrali lopovi, a onda je skulptura „pronađena”, skoro čitava, u jednom dvorištu. Dokaz da je Božidar Jovović svojom idejom lepote i nežnosti u ovoj skulpturi ipak pridobio sugrađane sigurno je i to što su se i javnost i mediji potrudili da kurir ponovo donese svoju poruku. Skulptura je u obnovljenom ruhu vraćena. Mada je malo izokrenuta, jer kurir više ne gleda na glavnu ulicu, nego u pravcu Tamiša. Pored toga, i postament je malo ukopan, a svojevremeno, kako je objasnio Jovović, ideja je bila da i on bude sastavni deo skulpture jer gromada prirodnog neklesanog kamena zajedno sa zelenilom u parku treba da „simbolizuje slobodnu prirodu kroz koju se kreće pionir sa lanetom”. Skulptura je inače napravljena od bronze, ali će očigledno ostati dugo u „limenom parku”, sve dok neko ne smogne kuraži i para da ukloni „limene klupe” na kojima niko ne sedi, ali za koje Pančevci tvrde da na njima leti mogu da isprže jaje.

(N. Simendić)

Apel JKP “Higijena” Pančevo: Oslobodite prilaz kontejnerima na parkingu Američkih zgrada