VEĆ PLANIRANE PROMENE U KALENDARU VAKCINACIJE: Od sledeće godine još jedna doza vakcine protiv pertusisa u osmom razredu

To što su u Srbiji preminule četiri bebe od velikog kašlja, glavni je krivac pad obuhvata vakcinisane dece. Umrla su novorođenčad, koji nisu stasali za vakcinaciju, a jedini način da se oni efikasno zaštite je dobar kolektivni imunitet koji se postiže ako je vakcinisano više od 95 odsto dece.

Zaštita nastala vakvcinacijom traje šest do deset godina, a zatim slabi, zbog toga se u poslednje vreme vodi polemika da li treba uvesti još jedni dozu vakcine protiv velikog kašlja. U Ministarstvu zdravlja za Euronews Srbija kažu da je Pravilnikom o obaveznoj i preporučenoj vakcinaciji predviđeno da se od 2025. godine uvede još jedna revakcina protiv velikog kašlja kod dece koja završavaju osmi razred.

Do tada važno je da se ispoštuje obavezan kalendar imunizacije- primarna vakcinacija protiv pertusisa sadrži tri doze koje se primaju sa navršena dve meseca života deteta, tri i po meseca i sa navršenih šest meseci. Prva revakcina ide sa 18 meseci, a druga pred polazak u školu.

Dobar „imunološki bedem“ postiže se ako se postigne obuhvat veći od 95 odsto vakcinisane dece. Tako bordatela, bakterija koja izaziva veliki kašalj, može da se pojavi ali kada dosta dece vakcinisano nema prostora da se širi. Tako se pravi zaštita i za nevakcinisane- novorođenčad koja nisu stasala za imunizaciju i decu koja zbog primarnih bolesti ne mogu da se vakcinišu.

Epidemiolozi kažu da je trenutno obuhvat vakcinisane dece između 80 i 90 odsto, zavisno od regiona. Zbog drastičnog pada u obuhvatu vakcinisane dece, lekare nije iznenadilo što je od 1. januara prošle godine do danas registrovano 1.595 slučajeva pertusisa. Najviše zaraženih je među decom i mladima od 10 do 20 godina.

Maris: Vakcinacija u osmom razredu

Najviše obolele dece je u uzrastu od 12, 13, 14 godina. Lekari to objašnjavaju činjenicom da imunitet slabi već nakon pet do 10 godina od vakcinacije. Međutim, najviše komplikacija javlja se kod male dece, sa nedovoljno razvijenim imunitetom. Od 60 pacijenata koji su bili na bolničkom lečenju u Beogradu, 51 su deca mlađa od tri godine.

Dr Slavica Maris, epidemiolog – načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže za Euronews Srbija da je u planu od 2025. godine da se u program obavezne  imunizacije uvede još jedna doza vakcine protiv pertusisa za decu u osmom razredu.

„Ne treba da zaboravimo da imunitet koji se dobija vakcinacijom nije tako dug. Četiri godine nakon vakcinacije on počinje da slabi, a od pete do desete godine on je toliko oslabio da ga  neke osobe i nemaju. Isti je slučaj i sa obolelima koji su preležali ovo oboljenje, imunitet traje od 10 do 15 godina, tako da jedna osoba može tokom života više puta da oboli“, navela je dr Maris.

Od četiri bebe koje su preminule u Institutu za majku i dete dve su iz Beograda. One su osim velikog kašlja imale i infekcije drugim respiratornim virusima – jedna beba je imala infekcije uzrokovane respiratornim sincicijalnim virusom i rinovirusom, a druga beba infekcije SARS-CoV-2 virusom i rinovirusom.

Dr Maris roditeljima koji u kući imaju novorođenče savetuje da maksimalno smanje rizik od transmisije virusa i dobijanje infekcije.

„Odgovornim ponašanjem treba da smanje kontakt sa osobama koje imaju akutne respiratorne infekcije, da u prostoriji gde je beba ne boravi veliki broj ljudi. U periodu smo godine kada su aktuelne infekcije virusa gripa, respiratornog sincicijalnog virusa, rinovirusa, adenovirusa. Treba što češće provetravati prostorije, boraviti što više na otvorenom prostoru, češće prati ruke“, savetuje ona.

Upitana da li postoji opcija da se vakcinišu trudnice, kako bi na taj način prenele antitela detetu, Maris je rekla da je to u ovom trenutku nemoguće u Srbiji, jer vakcina protiv velikog kašlja za odrasle osobe nije registrovana u našoj zemlji.