Privrženici stonog tenisa bili su prvi aktivni sportisti našeg grada u danima posle Drugog svetskog rata. Među njima je bio i Vladimir Deanović. Na prvim takmičenjima za prvenstvo grada Vladimir je bio jedan od najistaknutijih učesnika. Pored Milana Carine i Petra Pupića, bio je igrač s najviše titula prvaka Pančeva – čak pet! Sa belom celuloidnom lopticom družio se najduže, ali mladost je tražila više od izazova samo jednog sporta. Pored stonog tenisa, bavio se i atletikom. Trčao je na srednjim i dugim prugama.
Kada se 1948. godine pojavio rukomet, Vladimir je bio jedan od prvih poklonika. Igrao je na prvoj utakmici Rukometnog kluba „Dinamo”, protiv „Radničkog”, u Nišu. Pančevci su slavili pobedu od 13:3. Posle te pobede Vladimir Deanović još nekoliko godina sa uspehom igra rukomet. Odigrao je 150 utakmica i postigao 106 golova.
Dugo se dvoumio između ova tri sporta, da bi na kraju pobedili rukomet i stoni tenis. Atletika je ostala epizoda. Koliko je sebe poklanjao sportu, vidi se iz priče vezane za atletiku, kojoj je prvo rekao zbogom. Avgusta meseca 1948. godine učestvovao je na prvenstvu Vojvodine u Novom Sadu. S klupskim drugom Dušanom Mirkovićem Džunetom bio je prijavljen za najdužu trku – 10.000 metara! U Novi Sad su obojica krenuli biciklom (!) u dva časa posle ponoći! Na borilište su stigli sat pre početka takmičenja. Vrućina je bila nesnosna, a čekalo ih je još 25 krugova oko stadiona! To ih nije obeshrabrilo.

Trka je počela. Ređao se krug za krugom, sudije su ih brojale. Sve je bilo u redu dok su bili u grupi, ali kako je trka odmicala, kolona se sve više razvlačila. Najbolji su obišli one na začelju za čitav krug! Među sudijama, kojih je bilo manje nego trkača, nastala je pometnja. Više nisu bili sigurni koliko je koji atletičar pretrčao krugova.
Sunce je, kao u inat umornim atletičarima, pripeklo još jače. Kada su trkači procenili da ulaze u poslednji krug, pojačali su tempo. Najhrabriji su počeli finiš. Sudije su se toliko zbunile da ih je finiš atletičara dotukao! Počeli su da mlataraju rukama. Na sve načine su pokazivali da trkači treba da istrče još jedan krug. Kako su se osećali atletičari, nije teško zamisliti. Poslednjim atomima snage pretrčali su i taj, poslednji krug. Ulazili su u cilj teturajući se. Naši „biciklisti” plasirali su se s prvom grupom trkača!
Posle trke treneri i atletičari su uložili prigovor. Pregledom zapisnika sa evidencijom pretrčanih krugova ustanovljeno je da su atletičari pretrčali 26 umesto 25 krugova! Sudije su priznale grešku. Postignuta vremena su podelili sa 26 i dobili prosečno vreme po krugu. Tako su, matematikom, dobili vremena za svakog trkača. Na kraju, svi su bili zadovoljni.
Pančevačkim akterima ove trke ni danas nije jasno kome je toga dana više smetalo sunce – sudijama ili atletičarima? Vladimira Deanovića i Dušana Mirkovića čekao je povratak u Pančevo! Da li će bicikli izdržati?

Iz knjige Marka Drakšana „Legende sporta Pančeva”, izdate 1996. godine

Priredio: Aleksandar Živković

(Pančevac)

NEBOJŠA PETROVIĆ MARADONA MAESTRO U KOPAČKAMA