I TO JE PANČEVO Kada biramo, umemo da pomešamo stavke
Redosled
Kada biramo, umemo da pomešamo stavke.
One u sopstvenom sistemu vrednosti.
Pa „kupimo” ljudsku „plastiku”, na primer.
Ima veštih prodavaca neprirodnog.
Znaju da prepoznaju tuđu slabost ka neukusu.
Ili im se jednostavno posreći.
Možda im je to i tok misli i poenta svake akcije.
Zato, nije do, nije do njih…
Sličnosti
Lepo zamišljene, a nabacane ideje…
Koliko god bile privlačne, one su samo to.
Nema tu reda, smislenosti.
Naravno da je mnogo lakše tešiti se.
Reći sebi: evo, imam nit.
Taj dobar osećaj ume i da potraje.
Da zavede.
Tras: sličnosti između nabacanog i osmišljenog nema.
U razlikama
Kad se dobro zagledamo u ono što nas privlači.
Pošto izaberemo najlepše reči.
Nakon njihovog dugog odmeravanja.
A pre toga izbora predmeta privlačnosti.
Živog ili mrtvog.
Odmah zatim te reči treba izgovoriti naglas.
Postoji bojazan da će postati pretihe i nevažne.
U ogromnim razlikama između „znam ih” i „osećam ih”.
(Pančevac/S.Trajković)
