Pravljenje plastenika naizgled ne predstavlja veliki problem ali ne zaboravite na druge stvari. Plastenik zahteva vodu i struju i samim tim troškovi mogu biti visoki.
Kako napraviti plastenik od nule?
Merenje – Počnite sa merenjem prostora. Širina već unapred formiranih čeličnih cevi će diktirati koliko će biti širok vaš plastenik.
Obeležavanje – Kada ste izmerili površinu gde želite da vam se nalazi plastenik, obeležite je kanapom. Najbolje bi bilo da prethodno zabodete 4 kolčiće i onda o njih zavežete kanap.
Kopanje – Oko obeležene površine iskopajte jarak dubine 20 cm.
Postavljanje kolčića – U jarak koji ste iskopali zabodite kolčiće. Razmak između kolčića odredite sami u zavisnosti koliko lukova imate.
Postavljanje lukova – Lukove postavljate na mesta gde ste prethodno zaboli kolčiće.
Postavljanje horizontalne potpore – Kako bi lukovi bili črsti na njih morate staviti horizontalne potpore. Možete staviti koliko želite potpora i u zavisnoti koliki vam je plastenik.
Postavljanje potpore za vrata – Vrata plastennika takođe moraju imati potporu. Uradite to kao i sa ostatkom plastenika.
Postavljanje kutne potpore – Kutne potpore se postavljaju u sam ćošak plastenika.
Rezanje najlon – Izrežite najlon na tri dela. Postavite je na lukove ali i na vrata.
Vraćanje zemlju u jarak – Zemlju koju ste iskopali za jarak sad je vratite.
Rezanje viška najlona – Najlon koji vam nije potreban izrežite.
Postavljanje štokova i vrata – Kada ste izrezali najlon, pobrinite se za štokove i vrata.
Mali posedi
Rešenje za poljoprivrednike sa malim posedima, ili gradske porodice koje imaju malo zemljišta na selu, svakako je uzgajanje povrća u plastenicima. Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Kada se uzme u obzir to da prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, računica je jasna – kaže prof. dr Žarko Ilin sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta.
Pixabay
Troškovi podizanja plastenika
Pre nego što se uopšte upustite u projekat podizanja plastenika, trebalo bi da sagledate sve moguće troškove. Vaša računica bi trebalo da obuhvata troškove nivelacije terena, dovođenja vode i struje, a za velike plastenike obavezna je i izgradnja trafostanice, kupovina agregata i postavljanje tvrde podloge da bi šleperi sa opremom mogli da dođu do parcele. U ove troškove ulaze i premeravanje i bušenje rupa za stope betonskih radova, odnosno betonske stope ili pobadanje šipova.
Pixabay
Cena samog plastenika zavisi od:
Tipa konstrukcije (širine, visine, udaljenosti stubova, odnosno opterećenja pod snegom i brzine vetra koju plastenik može da izdrži);
Vrste folije (dupla na naduvavanje ili jednoslojna), načina otvaranja plastenika (krovno, bočno ili čeono) i
Stepena automatizacije (automatsko otvaranje krovova ili bočnih strana, naduvavanje plastenika kod duplih folija).
Oprema u plasteniku može biti različitog kvaliteta i automatizacije počevši od sistema za navodnjavanje, odnosno načina navodnjavanja i prihrane (kompjuteri, dozatori, venturijeve cevi), traka ili creva (sa kapljačima ili ubodnim kapljačima tzv. špageti), sistema rasprskivača i fogera, do sistema grejanja ili samo dogrevanja i zaštite konstrukcije, kako je, recimo, topovima na gas i naftu ili kaloriferima.
Pixabay
Osposobljavanje plastenika
Pri osposobljavanju plastenika za rad treba imati na umu i troškove nabavke mehanizacije, alata i pribora, kao i repromaterijala za početak proizvodnje, ali i za radnu snagu. Sve ovo treba uzeti u razmatranje pre nego što se uđe u ovaj posao. Projekat podizanja plastenika je završen kada je u istom posađena ili posejana biljna vrsta ili vrste koje želimo da gajimo.
Provetravanje plastenika može biti čeono, bočno ili krovno. Najbolje i najefikasnije provetravanje je krovno. Krovovi se otvaraju automatski informacijama koje daje meteorološka stanica na krovu, odnosno senzori za vlažnost i temperaturu u plasteniku.
Pixabay
Zagrevanje plastenika
Jedno od najvažnijih pitanja kada je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru jeste grejanje. Postoje različita rešenja, a ona u osnovi zavise od dve stvari: vremena proizvodnje i vrste biljaka koje se gaje.Ako proizvodnja kreće u januaru ili februaru i ako se u plasteniku gaje vrste kojima pogoduje toplo vreme, kao što su paradajz, paprika, ili krastavac, onda se radi grejanje, odnosno ako proizvodnja kreće u martu za te vrste ili se u toku zime gaji salata, luk i tako dalje, tada se radi samo dogrevanje.
Grejanje plastenika se postiže, pre svega, postavljanjem mreže plastičnih ili metalnih cevi kroz koje prolazi vrela voda, dok se dogrevanje vrši kaloriferima, termogenima i tako dalje. Kao energenti mogu se koristiti biomasa, drva, ugalj, gas, nafta. U poslednje vreme sve više se pridaje pažnja i korišćenju geotermalnih izvora vode.
(Pančevac/Agromedia/Agroplaneta)
