SVETI KIR I JOVAN ČINE ČUDA i leče NESANICU: Danas uradite ovo i bićete zaštićeni
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Kiru i Jovanu, hrišćanskim svetiteljima koje vernici pamte kao čudotvorce.
Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i lekovima a i molitvom. Pošto je tvrdio da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike na pokajanjem i molitvu da bi tako povratili i telu zdravlje.
Kada je nastalo Dioklecijanovo (284 – 305) gonjenje hrišćana, Kir se udaljio u Arabiju gde je primio monaški čin. Ali kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuo i u Arabiji, pa su ljudi i tu dolazili njemu za pomoć.
Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski oficir u Edesi, došao je u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni su zavoleli jedan drugog kao brat brata, te su ostali zajedno da se podvizavaju. U to vreme mučena je neka Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri u gradu Kanopu. Kada su čuli za ovo Kir i Jovan su došli u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći savetima ovih svetitelja, Atanasija je pretrpela sva mučenja i sa ćerkama je pogubljena zbog vere u Isusa Hrista.
Narodna verovanja i običaji
Vernici ih prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jeleosveštenju.Sveti Kir i Jovan smatraju se zaštitnicima bratske ljubavi, prijateljstva i iskrenog drugarstva. Veruje se da će priteći u pomoć svim onima čije je prijateljstvo stavljeno na iskušenja. Veruje se da će oni zaštiti sve koji se danas pomole.
Vernici ih prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jeleosveštenju.Sveti Kir i Jovan smatraju se zaštitnicima bratske ljubavi, prijateljstva i iskrenog drugarstva. Veruje se da će priteći u pomoć svim onima čije je prijateljstvo stavljeno na iskušenja. Veruje se da će oni zaštiti sve koji se danas pomole.
Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija od trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina. Tada su mučitelji uhvatili Kira i Jovana pa ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekoše, 311. godine. Njihova tela su sahranjena u crkvi apostola i jevanđeliste Marka.
Hrišćani veruju da su mnogobrojna čuda učinili ovi mučenici i za vreme života i posle smrti. Njihove mošti prenesene su za u vreme vladavine cara Arkadija u Rim.
Prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin praznuje se 28. juna (11. jula). Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu, da uništi mnogoboštvo u mestu Manutinu, gde se nalazio idolski hram. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se tada javio patrijarhu anđeo Božji i rekao mu, da će Manutin biti očišćen od mnogoboštva, ako on prenese na to mesto mošti svetog Kira i Jovana.
Molitva:
Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac.
Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac.
Patrijarh je to odmah i učinio: preneo mošti mučenika u Manutin i sagradio tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Hrišćani veruju da su se od moštiju ovih mučenika isceli od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izlečio se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. Njihove mošti prenete su iz Kanoposa u Manutin 412. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 31. januara i 28. juna po crkvenom, a 13. februara i 11. jula po gregorijanskom kalendaru.
(Pančevac)
