Aksentije je prvobitno živeo u Carigradu, tadašnjem centru hrišćanske civilizacije, gde je posvetio svoj život molitvi, duhovnom rastu i služenju zajednici. Bio je poznat po svojoj dubokoj veri, asketskom životu i velikoj ljubavi prema Bogu i ljudima.

Kasnije, Aksentije je odlučio da se povuče iz gradskog života i posveti asketskom životu u tišini i molitvi. Napustio je Carigrad i otišao na goru blizu Halkidona, gde je živeo kao pustinjak. Na toj udaljenoj lokaciji, duboko u prirodi, Aksentije je nastavio svoj duhovni rad, tražeći blizinu sa Bogom kroz molitvu, post i kontemplaciju.

Prepodobni Aksentije je postao poznat po svojoj svetosti i čudima koja su se događala kroz njegovu molitvu. Ljudi su dolazili da traže njegovu duhovnu podršku i savete, nadahnuti njegovim primerom posvećenosti i željom za duhovnim progresom.

Danas, vernici slave sećanje na prepodobnog Aksentija kao primer istinske vere, posvećenosti i molitve. Njegova životna priča podseća nas na važnost duhovnog traganja i odricanja u potrazi za dubljim duhovnim iskustvom i blizinom sa Bogom.

I on isceli mnoge – slepome povrati vid, gubave očisti, otera demone iz zaposednutih… Sve ovo, činio je u ime Hrista i naročito pazio da se čuda ne pripišu njemu neko Bogu. Predanje kaže da je mnoge iscelio upravo tako što bi u njima učvrstio hrišćansku ljubav i onda im govorio da će im Bog dati po veri i pravdi uz reči: “Isceljuje te Gospod Isus Hristos!”

Prepodobni Aksentije je učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i zabeleženo je da je tamo silno štitio pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve.Nakon svega toga, već u dubokoj starosti, Aksentije je preminuo 470. godine. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. februara po crkvenom, a 27. februara po gregorijanskom kalendaru.

Prepodobni Aksentije, čija je celokupna životna priča bila ispunjena molitvom i duhovnim traganjem, često je izražavao čežnju za osamom, za tišinom i udaljenjem od svakodnevnih ljudskih briga. Iako je bio često okružen ljudima koji su tražili njegovu duhovnu podršku i pomoć, on je u dubini duše žudeo za samoćom kako bi se potpuno posvetio molitvi i kontemplaciji.

U nekim krajevima Srbije, stariji ljudi su zadržali običaj da na današnji praznik, u sećanje na prepodobnog Aksentija, svako treba da se uzdrži od skitanja i da dan provede kod kuće i u krugu porodice. Ovaj običaj potiče iz poštovanja prema duhovnom nasleđu svetitelja koji je simbolizovao potrebu za povlačenjem iz sveta radi duhovnog uzdizanja.

Jedino mesto koje svaki vernik treba da obiđe je crkva gde u znak sećanja na prepodobnog Aksentija treba da zapali sveću i izgovori ovu molitvu:

“Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Avksentije. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.”

Veruje se da će svaka želja koju u tom trenutku poželite biti ispunjena.

(Pančevac/sd.rs)