Ovogodišnji „Osmomartovski bazar” po tradiciji je održan na platou ispred Kulturnog centra Pančeva, uz učešće dvanaest lokalnih udruženja, čiji su članovi (bolje reći, uglavnom članice) još jednom imali priliku da prikažu i ponude plodove svog kreativnog truda.To je ujedno bila prilika i za one koji žele originalan poklon za Dan žena. Sam bazar je počeo u četvrtak, 7. marta, kada je u ne baš najboljim vremenskim uslovima, kako kažu izlagači, ipak bilo solidnog prometa.
Već sutradan, na sam Dan žena, bilo je mnogo prijatnije vreme, što se automatski odrazilo i na posetu i interesovanje za proizvode vrednih dama.

Od štrikeraja i veza do cvetnih aranžmana

A na tezgama je svako mogao da nađe razne rukotvorine po svom ukusu, od veza i štrikeraja, preko korpica i torbica, do najživopisnijih cvetnih aranžmana.
Sve to na štandovima su predstavile organizacije iz grada i okoline, među kojima je svoje mesto pod još uvek bojažljivim martovskim suncem našlo i Udruženja žena „Pančevke” iz Gornjeg grada, koje su poznate po kolačima, ali i slikanju na staklu, heklanju i izradi nošnji, kao i novim tehnikama, poput dekupaža, ističe jedna od njih, Jelena Tomanov Radmanovac.

– Kada je reč o samom Danu žena, muškarci su se najčešće odlučivali da poklone damama aranžmane, kao i kuhinjske krpe, a uz to i kolače. Što se mene lično tiče, spremala sam štrudlu s makom i slane štapiće – navodi Jelena.
Ona je dodala da se „Pančevke”, po lepom običaju, okupljaju 8. marta u nekom restoranu, pa je tako bilo i ovog puta.

Nedaleko odatle udruženje žena „Etno-kutak” iz Kačareva takođe je izložilo svoje radove, pretežno štrudle sa orasima, čokoladom i makom, kao i veliki izbor sitnih kolača.

Kako olakšati mami

Srednjoškolka Milica Čučković kupila je mami orhideje, a babi narcise, dok je drugaricama iz škole podelila krem bananice.
– Veoma volim Osmi mart, kao i da tog dana darujem drage osobe. Kod kuće tata i je sve spremimo, uključujući i ručak, pa mama, kad dođe s posla, nema nikakve obaveze. Zapravo, volimo da joj olakšamo kad god to možemo – navela je ova gimnazijalka.

Olivera Đelinović navodi da je u ponudi bilo i ručno izrađenih torbi.
– Muškarci nisu tražili ništa posebno za svoje lepše polovine. Zapravo, više su prepuštali nama da umesto njih izaberemo poklone. Sve u svemu, najbolje su išli kolači, i to, za divno čudo, salčići. Te starinske „špecije” pravim tako što najpre odmerim pola kilograma brašna, dodam dva i po deci vode i limun, pa se sve to lepo zamesi s tri žumanceta. Potom se 400 grama sala pomeša sa 100 grama brašna i premazuje se testo svakih pola sata – kaže Olivera.
Njoj su društvo za tezgom pravile i Julka Spaskovska i Zuzana Stojkov.
Jelka Đorđević iz organizacije „Vešte ruke” kaže da je bilo veoma hladno i kišovito prvog dana, pa su se ona i koleginice prilično smrzle, ali već drugog dana je bilo mnogo bolje i fizički prijatnije, a i prodaja je išla bolje.
– Muškarci su najviše tražili ruže, kao i aranžmane koji su rađeni od svile, a bilo je i interesovanja za šnale. Pažnju su privukle i ukrasne kutije u kojima se obično drži kozmetika. Ipak je bilo najviše interesovanja za cveće, kao i za hranu, pre svega kolače – kaže Jelka.

Šta izabrati za poklon?

Predstavila se i organizacija „Kreativa S”, koja je Pančevcima ponudila veliki izbor osmomartovskih poklona, a pored ostalog, bilo je i predmeta poput igračaka.
Predsednica tog udruženja Savka Maksić napominje da su se muškarci opredeljivali za manje proizvode.
– Drugi dan je bio veoma lep, pa smo svi bili raspoloženiji i srećniji. Ja za to imam i dodatni ogroman razlog, jer mi je tu sin nakon šest godina boravka u inostranstvu, a poklonio mi je cveće, što mi je beskrajno razgalilo dušu – navodi Savka.
Sekciju Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Tamaši Aron”, pored ostalih, predstavljala je i Ružica Šmit, koja se zajedno sa suprugom inače bavi i proizvodnjom voća, poput malina i kupina, kao i desertnih vina, što je ponudila i ovom prilikom.
– I druge članice su izložile svoje domaće proizvode, pre svega razne kolače, medenjake, šamrolne, štrudle s makom… Ljudi su se interesovali mahom za jeftinije proizvode – navodi Ružica.
Njena koleginica sa štanda Marija Nađ pravila je kolače poznate pod nazivom „ruske kape”, kao i kiflice, što sa sirom, što prazne, koje su, kako kaže, najbrže planule, za razliku od ukrasa, koji su malo slabije išli.
Kao što je rečeno, bilo je kupaca svih generacija. Recimo, jedan od njih, Dobre Trajković, kupio je flašu vina na pomenutom štandu.
– Ženi i ćerkama uglavnom ne kupujem ništa za Osmi mart, jer im u poslednje vreme dam novac. Tako mi je najsigurnije, s obzirom na to da ne mogu da pogrešim pri izboru poklona – kaže Dobre.

Vredni đaci škole „Mara Mandić”

Učenici škole „Mara Mandić” bili su predvođeni nastavnicom Marijanom Kalkan.
– Tradicionalno smo na ovom bazaru, kako na Korzou, tako i ranije dok je to bilo na pijaci. Imamo svašta, od cvetnih aranžmana do kuhinjskih krpa, a bilo je tu i mafina i raznih kolača – ističe nastavnica.
Marijana Kalkan je rekla i da su na štandu tokom bazara bili Nada, Ljubica, Ivana, Svetlana, Miljana, Tanja, Mihael, David, Anđela, Mihajlo, Stefan, Adriana, Mateja, Dušan, Filip, Mihajlo, Saša, Nina, Marija…
Oni su pravili cvetne aranžmane i predmete od tekstila i sve prodavali po pristupačnim cenama, a od zarađenog novca će kupiti materijal za naredne radionice.

(Pančevac/J.Filipović)

Rad u kući, na polju i nega bolesnih od ovog vikenda po novom pravilniku