NAJEZDA MIŠEVA NA NJIVAMA Evo šta savetuje struka ratarima kako da se reši glodara

I tako, kako kažu poljoprivrednici, oni izleću u konfuziji, pa su laka meta veštih i dovitljivih krilatih lovaca, pre svega vrana i galebova.

Međutim, ni tako vispreni predatori ne mogu bitnije da umanje broj štetočina, pa proizvođači moraju što pre da rešavaju ovaj nemali problem.

– Više je faktora koji su uticali na to da se prošle godine pojavi mnogo glodara na parcelama u našim atarima. Blaga i topla jesen 2023. doprinela je bržem razvoju. Međutim, ne smemo zaboraviti olujne vetrove, grad i nevreme koje je dovodilo do poleganja gotovo sazrelih useva kukuruza i suncokreta. Biljke koje su polegle ili su ostale polomljene na parceli nisu mogle biti požnjevene i činile su izuzetan izvor hrane za poljske glodare – kaže Maja Sudimac.

Ona ističe da osnovne agrotehničke mere mogu doprineti smanjenju brojnosti glodara.

– Oranjem se značajno mogu poremetiti njihova staništa i legla, a pravovremena žetva će sprečiti osipanje zrna na poljima. Poljski miševi su aktivni tokom cele sezone, a u prethodnoj godini su naneli veliku štetu usevima kao što su pšenica, ječam, lucerka, uljana repica. Imaju nekoliko generacija godišnje, pa visok potencijal razmnožavanja dovodi do prenamnoženja – navodi stručnjak sa IRI „Tamiš”.

Druga vrsta koja se sreće na parcelama jeste poljska voluharica, koja je takođe aktivna tokom cele godine. Ova vrsta glodara se razmnožava dva do četiri puta tokom jedne godine.

– Karakteristična su prazna mesta, oaze na parcelama usled aktivnosti glodara. Oni oštećuju koren, sakupljaju seme posejanih useva i odnose ga u svoja legla. Hraneći se, prave oštećenja na klicama, kao i na mladim biljkama. Potrebno je stalno pratiti svoje parcele, obilaziti useve i utvrđivati brojnost. Na nekoliko mesta na parceli treba izabrati površine od 100 kvadratnih metara i prebrojati aktivne rupe. U slučaju lucerke, gde tokom jeseni možemo imati veliku brojnost glodara, potrebno je izvršiti drljanje – navodi Maja Sudimac.

Prema njenim rečima, ukoliko se ispuni uslov praga štetnosti, koji za poljskog miša iznosi od 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu od 10 do 500, potrebno je pristupiti unošenju mamaca.

– Najčešće korišćeni mamci su na bazi cink-fosfida i bromadiolona. Bilo koji od njih da se koristi, potrebno je rupu zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Zatrpavanje je važno i zbog ocene efikasnosti primenjenih rodenticida, jer ponovnim pregledom za sedam dana, koji je obavezno sprovesti, uočićemo koje su rupe aktivne. Poljske glodare treba suzbijati odmah po uočavanju njihovog prisustva, dok se suzbijanje poljske i podzemne voluharice na ozimim usevima ili lucerištu izvodi na jesen ili proleće – napominje ona.

Veoma je važno, kaže Maja Sudimac, ne rasipati mamce po površini upravo zbog trovanja divljači i ptica, a važno je voditi računa o bezbednosti lica koja primenjuju rodenticide.

– Kako ne bi došlo do trovanja, obavezno je da se prilikom primene koriste zaštitne rukavice i zaštitna maska. Primenom rastvora za tretman useva pomoću uređaja za primenu pesticida olakšano je suzbijanje gljiva, insekata i drugih štetnih organizama. Međutim, suzbijanje glodara se obavlja ručno, unošenjem mamaka u aktivne rupe i zatrpavanjem rupa, tako da to predstavlja jednu od najzahtevnijih mera u zaštiti useva. Potrebno je angažovati veći broj ljudi i periodično ponavljati preglede i unošenje mamaka. To nas ne sme obeshrabriti, jer jedino suzbijanje glodara na samom početku povećanja brojnosti može sprečiti velike štete i gubitke – poručuje ona.

(Pančevac)