Nagle promene temperature zadaju glavobolju voćarima
Najpre smo imali toplu zimu koja je ubrzala proces vegetacije, a potom je usledio vrtoglavi pad temperature kojoj smo svedočili u nedelju, a koja je na razne načine negativno uticala na razvoj voćnih plodova, koji se, u zavisnosti od vrste, trenutno nalaze u procesu cvetanja, upozoravaju stručnjaci.
Pre tačno godinu dana, sneg je obeleo voćnjake širom zemlje, a mraz koji je takođe bio prisutan ostavio je značajne posledice po voće koje je zbog nedavnih toplih dana polako počelo da buji.
Ove godine je slična situacija, a stručnjaci za voćarstvo procenjuju da bi temperaturne oscilacije mogle negativno da utiču na proces oprašivanja voćki.
Pre naglog pada temperature koji je zabeležen u nedelju, RHMZ je upozoravao da je moguće prisustvo mraza koji može da ošteti procvetale vrste voća.
Stručnjak za voćarstvo Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže za Euronews Srbija da za sada nisu identifikovane značajne štete, kao što je to bio slučaj prošle godine kada su pojedina proizvodna područja u potpunosti uništena.
Hladnoća loše uticala na oprašivače
On objašnjava da se voće trenutno nalazi u fenofazi, te da su kajsije, breskve i trešnje već procvetale i da se nalaze u fazi zametnutih plodova.
„Na sreću to što se desilo tokom prethodnih dana nije negativno uticalo na voće, kada je reč o negativnim efektima niskih temperatura“, objašnjava Leposavić.
Ipak, kako objašnjava, niske temperature loše su uticale na proces oprašivanja.
„Ono što nije dobro je da je voće koje je trenutno u fazi punog cvetanja, prilično je onemogućen let oprašivača na cvet određenih sorti krušaka koje su interesantne ovim insektima“, napominje Leposavić.
Prema njegovim rečima „sve to negativno utiče na proces oprašivanja, odnosno oplednje“.
Topla zima takođe problem
Za razliku od većine populacije koja će raduje lepom vremenu, voćari sa zebnjom posmatraju šta se dešava, dodaje naš sagovornik.
„Vegetacija je poranila sigurno mesec, pa i više dana, tako da nisam siguran šta možemo očekivati do kraja sezone“, ukazuje Leposavić.
„Pogotovo je veliki problem bio to što su noći u prethodnom periodu bile izuzetno tople. Nije postojala ta razlika dnevnih i noćnih temperatura i noći su bile prilično tople za taj period godine“, objašnnjava on.
To je, kako kaže, dodatno ubrzalo proces vegetacije.
„Voćari imaju veliki broj problema, pored te neizvesnosti koja se odnosi na nemogućnost uticaja na pojavu niskih temperatura, i štetnog uticaja mraza, dodatni problem je pojava, odnosno sve veće prisustvo, određenih bolesti i štetočina“, navodi stručnjak.
Naglašava da je uglavnom reč o bakterijama iz roda „pseudomonas“, koje su prisutne svuda u okruženju, a na koje naši voćari ne umeju na pravi način da reaguju.
„U ranijem periodu pojedini proizvođači vrlo često posežu za upotrebom antibiotika, što kod nas nije dozvoljeno i pod velikim je upitom da li treba takvu vrstu zaštite praktikovati. To nije baš najbolja opcija, jer postoje i neke alternative u cilju umanjenja štete, tu pre svega mislim na upotrebu različitih biostimulatora, postoj različiti preparati koju su na biljnoj bazi, a koji umanjuju štetu od ovakvih pojava“, dodaje on.
Kako se zaštiti od mraza i nedostatka oprašivača?
Postoji veći broj mera koje voćari primenjuju, počevši od pravilnog zasemljavanja, uvođenja biljke u taj duboki zimski odmor, zatim primena različitih sredstava, krečenja, zatim rezidba koja u značajnoj meri zna da uspori vegetaciju, kaže naš sagovornik.
Što se tiče oprašivanja i oplodnje, Leposavić kaže da bumbari i drugi prirodni oprašivači lete i na nižim temperaturama i vrše oprašivanje i oplodnju u odnosu na gajene pčele, te da je neophodno sačuvati zdravu sredinu za te vrste.
„Potrebno je tri do četiri duštva pčela na jedan hektar zemljišta u cilju pospešivanja oprašivanja“, objašnjava on.
Kada je reč o smanjenju štete od mraza, Leposavić kaže da je u ranijim periodima često preporučljivo i primenjivano zadimljavanje, donošenje slame ili drugih biljnih ostataka, pa čak i guma, što, kako kaže, nije ekološki najprihvatljivije.
Međutim, zbog različitog kretanja vetra u radu, u različitim pravcima, on naglašava da te metode nisu toliko efikasne.
„Najsigurniji način je uvođenje anti-frost sistema koji se baziraju na upotrebi velike količine vode i to je ono što je problem za veliki broj naših proizvođača jer iziskuje mnogo vode i tretiranje se mora obavljati u čitavom periodu dok postoji opasnost od mraza“, kaže Leposavić.
„U svetu se koriste različite supstance na bazi bakterija, gljiva i algi koji podižu tačku mržnjenja. Takve preparate počinju da koriste i naši voćari u zadnje vreme, zaključuje stručnjak za voćarstvo Aleksandar Leposavić.
(Pančevac/Euronews)
