„Novi gazda mi traži da potpišem ugovor o radu s takozvanom klauzulom o zabrani konkurencije. Kako može da mi zabrani da negde radim ako odem od njega?”, pitala je Milica J.

Poslodavac ima pravo da se zaštiti od rizika da njegov bivši zaposleni iskoristi znanja, iskustva, pa i podatke kod novog poslodavca jer se to smatra nelojalnom konkurencijom, pa to dopušta i Zakon o radu. Klauzula o zabrani konkurencije je sastavni deo ugovora o radu i može da se odnosi na istovremeni angažman, u bilo kom vidu, za vreme zaposlenja, ali i posle njega, ali ne u periodu dužem od dve godine. Treba da obratite pažnju na to da je u tom slučaju poslodavac dužan da vam isplati naknadu u ugovorenoj visini za štetu koju trpite zbog toga što ne možete da radite za drugog poslodavca, osim ako vam to bivši poslodavac ne dozvoli. Ako tu naknadu ne dobijete, više ne postoji pravno dejstvo zabrane rada za drugog poslodavca.
Neophodno je i precizno utvrditi koje poslove zaposleni ne može da radi za drugog poslodavca, kao i teritorija primene. A zabrana konkurencije se ne može propisati ni za bilo koje radno mesto, nego samo za ona na kojima se stiču „nova, posebno važna tehnološka znanja”, „širok krug poslovnih partnera” i „važne poslovne informacije i tajne”. Poslovne tajne su informacije koje nisu opštepoznate ili lako dostupne i koje imaju komercijalnu vrednost. Poslodavac treba da ih definiše u posebnom aktu, pa se zato zaposlenom preporučuje da ukoliko u ugovoru o radu postoji klauzula o zabrani, potpiše i ugovor o poverljivosti.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete, a ako je bilo propisano, i ugovornu kaznu. Ali ona ne mora biti isplaćena ako se klauzula odnosila na poslove na kojima zaposleni nije stekao prednosti navedene zakonom. Takođe, ako poslovi koje zaposleni ne može da obavlja nisu precizno definisani, klauzula jednostavno neće važiti.

(Pančevac)