Godišnjica hapšenja Miloševića: Evo šta se dešavalo u vili Mir
Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, uhapšen je u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja i ratne zločine, a posle toliko godina i ispričanih priča o njemu, na malim ekranima našla se serija koja prikazuje taj događaj.
Međutim, kako je zaista izgledalo poslednjih 48 sati zajedničkog života porodice Milošević i šta se dešavalo iza zidina vile „Mir“ te noći?
Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle višečasovnih pregovora o predaji. Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS i JUL ispred kuće u kojoj je Milošević boravio. Dana 28. juna, na Vidovdan je izručen Tribunalu u Hagu na osnovu uredbe Vlade Srbije.
Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici dodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj. U zapisnik je uneto da se ne oseća krivim.
Šta se dešavalo u vili „Mir“ između 30. marta i 1. aprila?
Privođenje Miloševića počelo je 30. marta, u čemu su aktivno učestvovali Čedomir Jovanović, Milorad Bracanović, kao i Milorad Ulemek Legija, a okončano je posle dva dana.
U vili na Dedinju su nakon Miloševićevog hapšenja privremeno ostale njegova supruga Mira i ćerka Marija. Navodno je za vreme hapšenja ćerka Marija pucala iz pištolja.
Čedomir Jovanović je ispričao da se ispred vile „Mir“, gde je bio Milošević s porodicom, okupio veliki broj njegovih pristalica, a da je poslednje što je bivši predsednik uradio pre nego što su mu stavljene lisice na ruke bilo da opere kosu svojoj ćerki Mariji iznad lavaboa.
– Odu njih dvoje na sprat, nema ih, nema… Na kraju odem gore, vrata od sobe otvorena. Marija drži glavu iznad lavaboa, a on joj pere kosu i nešto nežno s njom priča. Ja sa strane stojim, on me pogleda i kaže: „Evo, evo, brzo ću“. I on onda silazi, a ona ide korak iza njega s pištoljem u ruci i govori: „Ubij se, evo ti, ubij se“ – ispričao je jednom prilikom Jovanović.
U jednom od retkih intervjua koji je dala ćerka Slobodana Miloševića, koji sada kruži internetom, Marija Milošević je otkrila šta se dešavalo one noći kada su došloi u vilu Mir da hapse Miloševića, zbog čega se učlanila u SRS i da li bi se ikada vratila u Beograd.
– Meni su to bile dve noći…To je bio petak, petak na subotu, subota na nedelju i u nedelju ujutru je otišao. Otišao je, jer ako ne ode sa njima u zatvor, pobiće sve ljude koji u u kući. A u kući je bilo 30 i nešto ljudi. Tu su bili mamini i tatini prijatelji, bili su i moji prijatelji… Marko nije bio tu… srećom da nije bilo to kada je bila sva ta pucnjava… Potpuno su razbili tu rezidenciju…. stvarno su mogli sve da nas pobiju. Pamtiću to do kraja života. Gore mi je to nego da sam bila na ratištu – ispričala je Marija Milošević 2007. godine u intervjuu za emisiju „Alter ego“.
Pristalice ispred rezidencije
Ispred ulaza u vilu stiglo je oko pedesetak pristalica Slobodana Miloševića spremnih, kako su rekli, da ga brane, prenelo je tada „Vreme“.
Jedna marica, nekoliko džipova i kola Hitne pomoći su bili u blizini, sa druge strane kuće u Konavljanskoj ulici. Oko 20 sati policija je blokirala ulice koje vode do vile, a oko ponoći, Milošević izlazi na glavnu kapiju u Užičkoj, kratko maše rukom okupljenima i ponovo se vraća u rezidenciju.
Tokom noći se pojavilo oko 100 policajaca, pod punom opremom i rasteralo „narodnu stražu“. Nekoliko desetina policajaca bez opreme za suzbijanje demonstranata napravilo je kordon i pokušalo da uđe u dvorište vile, a pojavila se i grupa specijalaca u kožnim jaknama i sa kapuljačama na glavama.
Specijalne antiterorističke jedinice prišle su vozilima kapiji na ulazu u kuću, bacile šok-bombe, razbile staklo na portirnici i ušle u dvorište. Čula se pucnjava, a povređena su dva policajca i jedan fotoreporter.
Ubrzo potom stiglo je pojačanje od tridesetak policajaca sa šlemovima, pancirima i automatskim puškama. Jedan oklopni transporter parkirao se ispred ulazne kapije, a okupljene Miloševićeve pristalice gađale su ga flašama. Dolaze funkcioneri Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije sa načelnikom Goranom Petrovićem na čelu, koji sa saradnicima i odlazi na razgovor u vilu.
Kako su tada prenoslili reporteri sa lica mesta, u jednom trenutku je viđen sveštenik kod zadnjeg ulaza u rezidenciju, ali nije bilo poznato da li je došao kod tadašnjeg predsednika.
Vanredna sednica Vlade Srbije
Zakazana je hitna vanredna sednica Vlade Srbije, na kojoj je upućen apel naoružanim civilima koji su se nalazili ispred rezidencije, da polože oružje i omoguće nadležnim organima da obavljaju svoju dužnost.
Đinđić je tada izrazio nezadovoljstvo ponašanjem pojedinaca iz Generalštaba Vojske Jugoslavije i Gardijske brigade koji su „sistematski sprečavali republičke organe u vršenju njihove dužnosti“ i „pružali otvorenu podršku naoružanim civilima u ličnom obezbeđenju“ Miloševića.
Načelnik Generalštaba general-pukovnik Nebojša Pavković podneo je predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici raport u vezi sa događajima na Dedinju i odbacio tvrdnje da je VJ „bilo čime ometala rad nadležnih organa“.
Ministar policije Srbije Dušan Mihajlović održao je vanrednu konferenciju za novinare. Nalog za hapšenje Miloševića izdat je na osnovu krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, rekao je Mihajlović i izjavio da je Vojska Jugoslavije sprečila policiju da izvrši akciju. Milošević je rekao da ga „živog neće odvesti u zatvor“, dodao je Mihajlović i rekao da su u toku pregovori kako bi se mirno rešila nastala situacija.
U kući Miloševića od ujutro se vode pregovori između predsednika SRJ Vojislava Koštunice, Vlade Srbije, vojske, policije i predstavnika vrha SPS-a.
Probijanje kordona i sukob Miloševićevih pristalica sa policijom
Grupa od oko 150 Miloševićevih pristalica probila je kordon policije i pridružila se onim već okupljenim ispred kapije kuće. Probijen je prvi kordon koji je stajao kod Topčiderske zvezde, a zatim i drugi koji se nalazio na sredini Užičke. Pristalice SPS uspele su da se približe trećem kordonu milicije, koji je stajao na deset metara od ulaza u rezidenciju.
Pristalice i protivnici Slobodana Miloševića nakratko su se sukobili na Topčiderskoj zvezdi, a veći incident sprečila je policija koja je okupljene razdvojila postavljanjem kordona.
Predaja, odvođenje Centralni zatvor, potom u Hag
Slobodan Milošević 1. aprila odveden je u Centralni zatvor, gde je boravio naredna 3 meseca. Na Vidovdan, 28. juna, prebačen je u Sheveningen.
Pre nego što se ukrcao u helikopter kojim će odleteti za Hag, pročitana su mu prava, a neki od njegovih tadašnjih poteza ocenjeni su kao „igra“ bivšeg predsednika. On je, navodno, nekoliko puta prekidao prevodioca, postavljao mu pitanja i tražio cigaretu.
Ono što do danas nije utvrđeno, a oko čega se dosta polemisalo, jeste koja je bila poslednja Miloševićeva rečenica pre napuštanja Srbije?
„Znate li da je danas Vidovdan, Srbi?“ rekao je, prema jednom svedočenju. Prema drugom, to je bila ona, koja je naslućivala da se više nikad neće vratiti, a glasila je: „Aj zdravo, braćo Srbi“.
Milošević je postao prvi predsednik neke države protiv kojeg je podignuta optužnica za ratne zločine, bio sam svoj advokat i do kraja nije priznavao zakonitost sudske jurisdikcije.
Dana 30. januara 2002. godine, optužio je Haški tribunal da je izvršio napad protiv njega i da se ne oseća krivim.
Umro je od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, a njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006. godine. Narednog dana njegovo telo je izloženo u holu zgrade Muzeja „25. maj“ u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
(Pančevac/Telegraf.rs/Jelena Nikolić)
