KO JEDNOM OVDE KROČI, VRAĆA SE PONOVO

Pored već poznatih lokacija na kojima ljudi uživaju u prirodi, poput Čardaka u Deliblatskoj peščari, u poslednje vreme se pojavljuju i mnogima nepoznate zelene oaze. Tako su nedavno obeležene pešačke staze kod Stratišta prema Jabuci i u Hrastovoj šumi pokraj vikend-naselja Ušće, koje se nalazi nadomak Dolova.

Svega toga ne bi bilo da nije retko viđenog entuzijazma pojedinih sugrađana, pre svega članova organizacija kao što je Planinarsko društvo „Jelenak” i pojedinaca poput Radomira Orlovića, koji ulažu ogromnu energiju kako bi približili predivna mesta još čuvane prirode svim ljubiteljima i poštovaocima.

A ko jednom tamo kroči, teško da se neće vratiti ponovo, uz uslov da u najmanju ruku poštuje i čuva te bisere prirode.

Pančevo se uprkos nekim predrasudama neupućenih može podičiti mnogim interesantnim oazama prirode, kao što su one koje se nalaze uz Dunav i Tamiš ili u Deliblatskoj peščari.

Neke od njih su, pre svega zahvaljujući izuzetnom entuzijazmu pojedinih sugrađana, veoma prikladne za relaksaciju i rekreaciju.

Ti ljudi su svima koji vole prirodu obezbedili da se maksimalno sigurno osećaju, jer su, pored ostalog, obeležili brojne pešačke staze.

Najdalje se u tome otišlo na sada već atraktivnoj peščarskoj lokaciji Čardak, gde su, pored jasno vidljivih trasa za one koji vole da šetaju na čistom vazduhu, postavljene info-table, kao i odmorišta sa stolovima i pečurkama i drugi sadržaji.

Veoma važnu ulogu u tome imaju plemeniti čuvari prirode, poput članova Planinarskog društva „Jelenak”, koji ne posustaju kada je u pitanju briga o prirodi, iako se suočavaju s brojnim izazovima, u šta spada i nerazumevanje nekih nadležnih u vezi s tim.

Oni su svakako među najzaslužnijima za to što Pančevci (i svi ljudi dobre volje), kad god požele, mogu da dišu punim plućima i da se makar malo oslobode raznih stresova koji ih svakodnevno pritiskaju u mukotrpnoj borbi za egzistenciju.

U poslednje vreme, pored navedenih prirodnjačkih lokacija, nikle su još dve veoma interesantne po više osnova, i to na dva različita mesta nadomak grada.

Jedno od njih je Stratište kod Jabuke, mesto gde se u vreme Holokausta dogodio nezamisliv zločin prema čovečanstvu.

Nedavno je došlo do inicijative da se tamo oformi „Staza sećanja”, a glavni inspirator i realizator te ideje bio je Radomir Orlović iz Jabuke, poznat po svom ogromnom entuzijazmu i brizi o toj predivnoj prirodi.

On navodi da je cilj nastanka pomenute staze upoznavanje s prirodom koja nas neposredno okružuje, kao i stalno podsećanje na istorijske događaje iz Drugog svetskog rata, kako bi bila negovana kultura sećanja.

– Da bi staza bila uspostavljena, prvi i nimalo lak korak bio je njeno trasiranje. Bilo je najlogičnije da početne tačke i ulazi budu kod spomenika Stratište i na početku Jabuke. Razmišljajući o tome kuda bi staza mogla da se proteže, uz obilazak neistraženog terena, gledao sam da se u određenoj meri iskoriste šumski putevi, lovačke i stare pecaroške staze, koje su bile zarasle u korov, i sve to spoji u jednu celinu. Veliki problem je predstavljao šumski korov bagremac, koji je gotovo nemoguće ukrotiti zbog plodnog tla, a ako je još i kišovita godna, sve je mnogo teže – napominje Orlović.

Ovaj entuzijasta ističe i da bi izgradnjom biciklističke staze od nadvožnjaka na Jabučkom putu do Stratišta, odnosno do Jabuke, i dalje do Glogonja, značajno bio olakšan dolazak do „Staze sećanja”, a time i bitno unapređene mogućnosti za rekreaciju svih koji to žele.

– Još jedna zanimljivost u vezi sa ekologijom jeste izmuljavanje rukavca na Tamišu kod ulaza u Jabuku, koji je uništen zbog pokušaja navodnjavanja bivšeg voćnjaka. Izmuljavanjem bi bila vraćena funkcija mrestilišta i zimovnika za ribe, a ujedno bi bila dobijena mirna voda u dužini od oko 450 metara za rekreaciju i trening kajakaša – ističe ovaj ljubitelj prirode.

Do „Staze sećanja” iz Pančeva je moguće doći autobusom, i to „sedmicom” ili „trojkom”, uz napomenu da treba izaći na stanici kod pumpe „Ledi” ili na prvoj stanici u Jabuci.

Neposredno pre ulaska u Dolovo, kada se (prilično oronulim) putem dolazi iz smera Pančeva, s leve strane, pored vikend-naselja Ušće, proteže se živopisna Hrastova šuma.

Prema rečima sekretara Planinarskog društva „Jelenak” Milana Glumca, ona predstavlja jedinstven prostor i kompaktnu celinu na teritoriji grada.

– Reč je o čitavom kompleksu hrastove šume, kao i šume mešovitog sastava, s jedne strane, i reljefnim lesnim odsecima s druge strane, u čijem središnom delu protiče potok Moravica. Ovaj vodotok je nekada plavio dolinu, čineći barsko vodeno stanište Volarska bara, kao pogodan prostor za prisustvo pernate, ali i srneće divljači – navodi Glumac.

U delu ovog prostora, ukupne površine oko 13 hektara, PD „Jelenak” je obeležio pešačku stazu, koju i održava.

– Za naredni period planiramo i njeno produženje oko celog ovog kompleksa, s postavljanjem neophodnog mobilijara, posebno na mestu Vidikovac, s koga se može posmatrati ceo prostor i uživati u opisanom okruženju. Tako se na samo 18 kilometara od Pančeva svako može opustiti i prošetati prostorom, koji ima veliki rekreacioni i turistički potencijal, ali koji zahteva brigu, održavanje i unapređenje – ističe ovaj pančevački planinar.

Do Hrastove šume se može doći i javnim prevozom, tačnije „dvojkom”, ili autobusima koji saobraćaju do Mramorka.

Svako može da uživa u svim tim blagodetima, ali, naravno, uz apsolutno poštovanje tih još uvek gotovo nepatvorenih oaza, koje nam (zdrav) život znače.

Pokraj pomenute prirode nadomak Jabuke, kao što je mnogima poznato, nalazi se i spomen-obeležje Stratište, koje neguje i Jevrejska opština (JO) Pančevo.

– Pogrom kako Jevreja, tako i ljudi drugih nacionalnosti užasan je zločin iz Drugog svetskog rata, koji se ne sme ponoviti. Jevrejska opština Pančevo se stoga trudi da podigne svest o strašnim događajima koji su se ovde dogodili, kao i da Stratište ne postane mesto zaborava. Tome doprinosi i „Staza sećanja”, koja se proteže kroz šumu od spomenika do mesta Jabuka. Ovim putem želimo da zahvalimo Radomiru Orloviću na uloženom trudu za razvoj ove staze – saopštila je JO Pančevo.

(Pančevac/Jordan Filipović)