Polovinom marta je u okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti počeo da važi Pravilnik koji reguliše prava za neplaćeni rad – onih koji rade, a ne dobijaju novčanu nadoknadu za to.

Pravilnikom je propisana metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada i obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu, a ovim dokumentom je predviđeno i sticanje prava na zdravstveno osiguranje. To, naravno, ne znači da će oni koji tako rade biti plaćeni za to, već da je utvrđena vrednost rada koji se obavlja bez plaćanja.

– Neplaćeni kućni rad odnosi se na niz poslova: brigu o deci, čišćenje životnog prostora, kućni poslovi, nabavka, rad na poljoprivrednom imanju, spremanje zimnice, organizacija proslava, sezonski, odnosno, privremeno-povremeni poslovi, briga o starijim članovima porodice, briga o deci sa smetnjama u razvoju i deci i odraslima sa invaliditetom… – pojašnjava nam Jana Hudecova Zabunov, direktorke Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada.

Za sada se još ne može precizno reći šta donošenje ovog pravilnika znači za one koji obavljaju neplaćeni kućni rad, ali se, po rečima Jane Hudecove Zabunov, otvara mogućnost da se u budućnosti ostvare prava koja iz njega proističu. Ona ukazuje da, na primer, ukoliko se govori o pravu na zdravstveno osiguranje, oni koji obavljaju neplaćene kućne poslove trenutno nisu definisani kao osiguranici u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i nemaju pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog kućnog rada.

– RFZO ne prepoznaje osnov osiguranja – neplaćeni kućni rad, i to je razlog zašto oni koji tako rade još uvek ne mogu da budu osigurani po ovom osnovu – kaže Jana Hudecova Zabunov. – Inače, ukoliko se govori o obračunu vrednosti neplaćenog kućnog rada, na osnovu istraživanja o korišćenju vremena, koje sprovodi Republički zavod za statistiku u skladu s metodologijom Evrostata i predstavlja proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i neto minimalne cene rada po času, upitno je zašto se uzima neto minimalna cena radnog sata, koja iznosi 271 dinar, dok je tržišna cena neplaćenog rada i do tri puta veća.

Dobra praksa iz Španije
Jana Hudecova Zabunov ukazuje da je u martu prošle godine u Španiji doneta presuda da nakon razvoda ženi treba nadoknaditi 204.624,86 evra – za rad kod kuće i negu tokom dve i po decenije braka. Prema presudi, žena je obavljala sve kućne poslove i doprinosila porodičnom poslu. U tužbi je bilo navedeno da je žena „bila lišena svake moguće karijere zbog svoje isključive posvećenosti domu i porodici”. Nasuprot tome, muškarac je „tokom godina braka akumulirao i eksponencijalno uvećavao svoju imovinu”.Jana Hudecova Zabunov navodi da je, na osnovu istraživanja koje je Akademija sproveli prošle godine na uzorku od sedam vojvođanskih opština, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, prosečna cena/vrednost neplaćenog rada žena iznosila je 600 dinara na sat, te je, praktično, cena neplaćenog rada tokom meseca na nivou od oko 72.000 dinara.

– Po osnovu neplaćenog kućnog rada, koji, dakle, ima cenu i realnu vrednost, izračunatu na osnovu istraživanja mnogih institucija, trebalo bi da se ostvari i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. To je sledeći korak koji se mora regulisati podzakonskim aktima – navodi naša sagovornica i ukazuje na to da je teško proceniti koliko je onih na koje se pravilnik odnosi. – Prema podacima RZS, 95 odsto žena i 77 odsto muškaraca svakodnevno obavlja neplaćne poslove. Pri tome žene na neplaćenim kućnim poslovima provode u proseku 5,07 sati dnevno, a muškarci 2,58 sati.

Direktorka Akademije ženskog preduzetništva ukazuje i na ozbiljan problem koji se javlja prilikom vrednovanja ili nevrednovanja neplaćenog kućnog rada žena prilikom prestanka bračne ili vanbračne zajednice u domenu imovinskih odnosa, odnosno prilikom deobe zajedničke imovine pred sudovima.

– Prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima, imovina stečena radom bračnih i vanbračnih partnera tokom trajanja zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu, kojom zajednički i sporazumno upravljaju i raspolažu. Naše zakonodavstvo priznaje i takozvani indirektan/neplaćen rad, pod kojim se smatra onaj rad koji drugom supružniku olakšava sticanje zarade, ali i rad kojim se održava imovina, odnosno utiče da smanjenje vrednosti bude manje. Stoga Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada mora da se primenjuje i prilikom deobe imovine te indirektan/neplaćen rad treba da bude isplaćen supružniku koji ga je obavljao u iznosu neto minimalne cene rada po času. To znači da bi, primera radi, žena koja je bila u braku ili vanbračnoj zajednici 10 godina, a u proseku je obavljala neplaćeni rad četiri sata dnevno, imala pravo na minimalni iznos od 3.960.000 dinara, odnosno 33.700 evra – navela je Jana Hudecova Zabunov i dodala da je to posebno važno i kada se govori o brizi o starim članovima porodice jer, na primer, ćerke mnogo češće brinu o starim roditeljima nego sinovi, pa Pravilnik može poslužiti i kao osnov prilikom ostavinske rasprave kako bi se zatražila pravednija raspodela.

(Pančevac/Dnevnik/Dobrila Mlađenović)

I NEZAPOSLENI MOGU PODIĆI KREDIT? Evo u čemu je CAKA i kolika će vam biti mesečna rata