Strasna sedmica, poslednja, sedma nedelja Časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Na Veliki ponedeljak Crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom. Pored uspomene na Josifa, starozavetnog stradalnika, služba ovoga dana posvećena je i prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši (Mt 21, 17-22; Mk 11, 19-26).

Na Veliki utorak služba je posvećena jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka koja uči Hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima, jer za spasenje nije dovoljna samo devstvenost već i dela hrišćanskog milosrđa. Pored ove priče, čitaju se još i druge dve: ο talantima i ο Strašnom sudu.

Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Na Veliki četvrtak u bosluženju je sećanje na omivanje nogu Apostola od strane Spasitelja, Tajne večere, odnosno ustanovljenja svete tajne Evharistije i natprirodne molitve i predaje Gospoda Isusa Hrista u ruke grešnika. Oplakujući početak Gospodnjih stradanja, Crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja svete Evharistije – tajne Hristovog Tela i Krvi, tajne svetog Pričešća. Od izrečenih reči: „Ovo činite u moj spomen…“ (Lk 22, 19; 1 Kor 11, 24), pa do danas, sveta Evharistija služi se na svim Pravoslavnim prestolima dokle Gospod ponovo ne dođe.

Na Veliki petak nema Liturgije. To je najžalosniji dan za Hrišćane jer je Isus Hristos bio osuđen i raspet na krstu. U vreme smrti Sina Božjeg zemlja se potresla, a sunce pomračilo. Zavesa u jerusalimskom hramu se pocepala na dva dela. Čak su i neprijatelji u strahu izrekli: „Zaista, ovo beše Sin božji”. Umesto zvona koja su umukla još prošle večeri, u crkvama se, sve do nedelje, čuje zvuk klepala. Uveče se iznosi plaštanica (ukrašeno platno gde se izobražava skidanje, polaganje u grob Isusa Hrista) i služi opelo.

Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, jutrenje je zapravo opelo Hristovo koje se negde služi i prethodne noći. Hristos, kako uči Pravoslavna Crkva, leži u grobu, dok je dušom u adu. U ranim popodnevnim satima, u okviru večernje, služi se sveta Liturgija svetog Vasilija Velikog. Po podne na Veliku subotu u jerusalimskom hramu Svetog groba Gospodnjeg vekovima se već dešava čudo – pojava „blagodatnog ognja”. U hramu, u kome su pogašene sve sveće i kandila, na čudesan način dolazi do paljenja ognja, koji jerusalimski Patrijarh prima i potom ga prenosi na narod.

(Pančevac/SPC)

LAZAREVA SUBOTA U GORNJEM GRADU Deca kroz igru i zabavu do vrednih nagrada