KAKO SE LEČIMO IZMEĐU POSLA I PENZIJE Ovo je način da ostanete zdravstveno osigurani i bezbedni dok čekate rešenje o penzionisanju
Sistem zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji je organizovan na takav način da je dostupan skoro svakome.
Samim činom zaposlenja nastaje i obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Praktično, uz isplatu plate poslodavci svojim zaposlenima plaćaju i doprinose za zdravstvo čime im omogućavaju pravo na lečenje. Broj osiguranika samostalnih delatnosti i poljoprivrednika je svakako manji od broja zaposlenih, ali i kod njih je suština uglavnom slična. Svaki mesec obavljanja delatnosti nameće i obavezu plaćanja poreza i obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje. Osiguranici koji redovno izmiruju svoje obaveze na taj način sebi obezbeđuju pravo na lečenje u državnim zdravstvenim ustanovama. Zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje čak imaju jedinstvenu, zajedničku prijavu na osiguranje.
Kada se osiguranik prijavi, bez obzira na to kojoj od spomenutih kategorija pripada, ta prijava ga uvodi u socijalno osiguranje u potpunosti. Nije potrebno da se posebno prijavljuje za svako pojedinačno pravo iz socijalnog osiguranja.
Međutim, daleko manje se priča o pitanju zdravstvenog osiguranja nakon kraja karijere i podnošenja zahteva za penziju.
Na prvi pogled čini se da u periodu od prestanka zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti, pa do donošenja rešenja o penziji postoji pravni vakuum, odnosno da budući penzioneri mogu da budu „na čekanju“ u pogledu lečenja. Kada
je prekid rada uslov za penziju, ujedno prestaje i uplata doprinosa pa i zdravstveno osiguranje. Kako su za vreme čekanja na penzijsko rešenje prihodi značajno umanjeni, eventualno lečenje u privatnim klinikama je time još teže dostupno.
Ipak, situacija zapravo uopšte nije nepovoljna za buduće penzionere.
Pri podnošenju zahteva za penziju, radnici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje upitaće stranku da li je potrebno zdravstveno osiguranje. Ovo pitanje se postavlja iz razloga što pojedine kategorije osiguranika mogu da ostvare pravo na penziju i bez prestanka osiguranja. Oni koji nastavljaju sa radom i dalje plaćaju doprinose i plaćaće ih i po ostvarivanju prava na penziju, pa se za njih u pogledu zdravstvenog osiguranja praktično ništa ne menja.
Slično važi i za one koji su rad prekinuli samo na dan, ili nekoliko dana, kako bi ostvarili penziju, a znaju da će se vrlo brzo vratiti poslu. Osiguranici koji su u ovakvoj situaciji nemaju razlog da koriste zdravstveno osiguranje kao penzioneri ili podnosioci zahteva za penziju, osim ako baš u tih nekoliko dana imaju planirane preglede ili neke intervencije. Svi ostali će pozitivnim odgovorom na postavljeno pitanje dobiti neprekidno zdravstveno osiguranje i dok čekaju
na penzijsko rešenje.
Već pri podnošenju zahteva ovlašćeni radnik Fonda uneće odgovarajuću prijavu na zdravstveno osiguranje i time budućem penzioneru omogućiti da se leči na isti način kao i dok je radio. Ova prijava postaje „validna“ sledećeg kalendarskog dana, kada bude preuzeta u informacioni sistem koji koriste zdravstvene ustanove. Međutim, ukoliko je lečenje potrebno istog dana, stranka sa potvrdom o podnošenju zahteva za penziju može lično da ode u nadležnu ispostavu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prema adresi svog prebivališta, gde će se prijava uneti neposredno u sistem tog Fonda. Na ovaj način zdravstvene usluge dostupne su već istog dana.
Izdata potvrda važi dva meseca. Ukoliko po isteku dva meseca podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na penziju ne dobije rešenje, može se obratiti nadležnoj filijali Fonda PIO radi ponovnog dobijanja potvrde.
Kod ostvarivanja prava na invalidsku penziju situacija je donekle drugačija. Zapravo razlika postoji kod osiguranika koji zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podnose za vreme privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanja. Oni koji su pre podnošenja zahteva prestali sa radom su u istoj situaciji kao i bilo koji drugi podnosioci zahteva za penziju, pa se na njih odnosi prethodni deo teksta. Osiguranici koji zahtev za invalidsku penziju podnose dok su na bolovanju nemaju prekid u zdravstvenom osiguranju. Njihova situacija je drugačija jer je u cilju produženja bolovanja i nastavka isplate novčane naknade za vreme privremene sprečenosti za rad potrebno periodično dokazivati status podnosioca zahteva za invalidsku penziju.
Postupak za ostvarivanje prava na invalidsku penziju najčešće traje nešto duže od proseka jer pravnom delu postupka prethodi medicinsko veštačenje. U skladu sa uputstvima koja dobiju od ordinirajućeg lekara, podnosioci zahteva koji
koriste bolovanje će od Fonda PIO po potrebi tražiti potvrdu da je postupak za invalidsku penziju i dalje u toku. Kada se o pravu na penziju odluči, jedan primerak rešenja se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje radi obaveštenja o okončanju postupka i njegovom ishodu.
Za kraj, piše Glas osiguranika, važno je naglasiti da uz podnosioca zahteva za penziju zdravstveno osiguranje za vreme trajanja postupka mogu da koriste i članovi porodice. Dakle, isti članovi porodice koji su bili zdravstveno osigurani za vreme zaposlenja ili samostalne delatnosti budućeg penzionera mogu i dalje da budu osigurani sve dok im zakonski propisi to omogućavaju. Ovo pravo se pre svega odnosi na bračne drugove, kao i decu do određenog uzrasta, uz redovno školovanje.
(Pančevac/Penzionisani)
