Da proveri koliko je stvarno vičan izradi noževa, morala je komisija republičkog Ministarstva privrede, kao i svaki put kada se neki preduzetnik prijavi da se bavi tradicionalnim, starim ili umetničkim zanatom ili poslovima domaće radinosti. Ispit je polagao na licu mesta, u radnji na glavnom pijačnom prolazu, ispred koje visi žuta tabla s natpisom „Oštrač”.

I nije trebalo dugo da se od pljosnatog komada čelika počne stvarati nož oštra sečiva. Pošto je ispit uspešno položio, na zid radnje uskoro je okačio sertifikat na kojem piše da se „ručno izrađeni i oštreni noževi i druga sečiva privrednog subjekta ’Dragoslav Jovčević PR Pančevo’ smatraju proizvodima starog zanata i mogu se obeležiti stilizovanom oznakom otvorene šake”.

– To znači da umeš nešto da napraviš svojim rukama. Moji noževi nastaju od komada čelika kovanjem ili kaljenjem. U peći se zagrevaju do visoke temperature da bi imali tvrdoću i elasticitet. Sertifikat mi nije donelo oštrenje, nego umeće pravljenja noževa. Ljudi u komisiji su iskusni i brzo vide da li i kako neko barata alatom i da li dobro poznaje svoj zanat – priča mi Dragoslav Jovčević Gile, kada nas prekida nova mušterija, koji bi da mu se naoštri stara kaljena sekira.

Dragoslav Jovčević Gile, oštračPančevac

I dok sa tocila lete varnice, na moje pitanje da li ima neke vajde od sertifikata osim ponosa, odgovara da mu je najbitnije što ne mora da ima fiskalnu kasu i kaže da postoje i neke poreske olakšice, pa i subvencije, ali da svime time do sada nije imao vremena da se pozabavi. A da li ima vajde od noževa koje sam pravi i da li ih neko kupuje?

– U pitanju su mnogo kvalitetniji noževi nego oni u prodavnici jer, između ostalog, „drže oštricu” i pet godina duže. Ali mora da bude napravljen od dobrog čelika, to jest od „materijala garantovanog sastava”. Ljudi ih kupuju, posebno oni koji žele imaju dobar nož kada idu u lov ili na pecanje. Nisu jeftini i koštaju od 70 ili 100, pa i do 700 i 800 evra. Posebno se ceni damask čelik. Neko traži i rezbarenje figura na oštrici. Vrlo su skupocene ručke od jelenskog roga ili ugljenisanog afričkog drveta koje je izuzetno čvrsto – objašnjava mi gorljivo Gile i priseća se još da je svoj prvi nož napravio još devedesetih godina u fabrici „Tesla”.

Završio si mašinsku školu i u „Tesli” si radio neke potpuno druge poslove, ali si počeo da oštriš noževe ugledajući se na svog oca, koji je radio u istoj fabrici.

– Počeo sam ovim zanatom da se bavim iz hobija i s vremenom sam učio. Ali već prva značajna pohvala mi je bila kada ljudi nisu mogli da poveruju da sam ja napravio taj svoj prvi nož, jer ga nisu razlikovali od kupovnog. Zadovoljan sam i danas jer radim posao koji volim, a od koga i živim. Ali kada sam počeo, bila su druga vremena. Moj ćale je u „Tesli” proveo ceo vek od učeničkog staža do penzije i pošto je bio dobar majstor, svi su dolazili kod njega da oštre svoje noževe. Neki bi doneli 100 grama kafe ili kilo rakije. Ali ja sam pomislio da bismo mogli da nabavimo mašinu i kod kuće i da počnemo da naplaćujemo taj rad. Ako ništa drugo, i meni treba kutija cigara. Ćale na to nikako nije pristajao jer je mislio šta će da mu kažu u fabrici, kao da je nešto ukrao. Nije se s tim slagao, bar u početku, sve dok firma nije počela da grca. A meni je trebalo oko dve godine da izučim zanat i mašinu sam kod kuće namestio pred bombardovanje.

Lete varnice od sekirePančevac

Išao sam i od mesare do mesare i nudio da im oštrim noževe i znam da nije bilo lako nekom klincu od 25-26 godina poveriti nož koji je koštao i 120 maraka. Prvi koji su me prihvatili bile su mesare „Banović” i „Cicvarić”. Ali i kod drugih sam dolazio ponovo za dve nedelje i kada bi me odbili. Uskoro se pročulo da ima neki klinac sa Strelišta koji dođe kada ga zoveš telefonom i odnese ti noževe na oštrenje. Išao sam i kod frizera za makaze. A onda su mesari počeli da mi traže da im naoštrim i mašine za mlevenje mesa, pa sam nabavio i tu mašinu. I počele su da padaju „crvene”, pa je i ćale priznao da sam bio u pravu.

Ali ni vi se godinama niste usudili da napustite posao u „firmi”.

– Istina, kada je propala „Tesla”, otišao sam da radim kod Štulića i tamo sam ostao dvadeset godina, do 2020. godine. Ono što sam oštrio kod kuće po podne, više je služilo za neki moj džeparac, jer nije bilo mnogo ljudi koji bi dolazili na Strelište samo da bi naoštrili nož. Češće su mi mušterije bili ljudi sa sela koji bi doneli više noževa odjednom, jer su im trebali za vikend za klanje. U međuvremenu, i nova firma je počela da grca – posla je bilo dva meseca, pa onda dva meseca nije. A trebalo je hraniti troje dece. Svi su me onda nagovarali da otvorim radnju, posebno kada je prestao da radi i oštrač ovde na platou na pijaci. Dugo sam se dvoumio jer nisam imao finansijsku zaleđinu da posao mogu da razvijam bar godinu dana. I tada se pojavila mogućnost da preko programa samozapošljavanja dođem do nekih sredstava od Grada. I moram da kažem da je tu veliku ulogu odigrao Milenko Čučković iz Gradskog veća, koji me je i sam zvao jer očigledno je Grad želeo da pomogne opstanku ovakvih starih zanata.

Koliko nož može da traje, jer sigurno je da se troši kada se oštri?

– Svakom nožu se, kada se oštri, skida „deseta”, to jest deseti deo milimetra. Ali da ga ne bi uništio i da bi što duže trajao, bitno je da zanat učiš od pravog majstora. Koliki će biti vek noža, zavisi i od toga kako ga gazda održava. Ako se dobro održava, može da traje i celu „mesarsku penziju”. Pored toga, što je kvalitetniji, i oštrina će mu trajati duže, pa neće često morati da ide kod oštrača. A u međuvremenu, u kućnim uslovima mu treba održavati oštrinu pomoću masata. Nikako ne bi trebalo upotrebljavati mašinice s točkićima jer se njima skida i veći sloj nego kod oštrača, a prave se i talasi i neravnine.

Oštrenje jednog noža košta 250 dinara, bez obzira na veličinu. Jer ljudi, posebno sa sela, donesu i set noževa, jedan veći i nekoliko manjih, pa se u proseku to izravna. Jedan čovek iz Ilandže, na primer, donese i po dvadeset noževa, i svoje i od komšija. Jedino je skuplje oštrenje lovačkih ili ručno napravljenih kovanih noževa, koji koštaju i do 600 evra. Mora da im se posveti posebna pažnja, dodatno vreme, da se oštre kamenom posebne granulacije… Pored toga, skuplje je i ako neko traži da se izvuče duža oštrica na nožu za lov i ribolov koji ima oštar vrh.

Ali ne režu se samo noževi.

– Dobar majstor oštrač postaješ tek kada znaš dobro da naoštriš makaze. Naročito su zahtevne makaze frizera jer moraju da se naoštre i jedna i druga strana pod tačno određenim uglom. Isto važi i za makaze za krojenje. Ali najteže su makaze za šišanje ovaca jer se one ne rastavljaju. Tu su i zatim makaze za kućne ljubimce. Pored toga, kada se makaze iskrive, možeš da ih baciš, dok nož ipak može i dalje da se koristi. Posebna popravka je potrebna i ako padnu na špic, pa ih zato brice i drže po fiokama ili kutijama.

I dok se noževi režu u četiri koraka, od grubog kamena do takozvane faze „krpe” sa pastom kada se izvlači oštrica kako bi nož „brijao”, potpuno druga mašina, to jest univerzalna oštrilica, služi za oštrenje rešetki i mašina za mlevenje mesa. Rešetka ili šajbna se stavlja na magnet pod uglom od 90 stepeni, a oštri se praktično tako što se skida tanak sloj sa cele površine. Moguće je oštriti i reckaste noževe po malo drugačijoj tehnologiji.

Kod mene često, pored privatnih mesara, dolaze i mesari iz velikih samoposluga koji žele da im mesoreznice uvek budu oštre jer tako im je lakše da rade. Tu su i restorani, picerije, pekari, frizeri, krojači i sa krojačkim makazama i sa mašinskim makazama, hirurzi i stomatolozi sa skalpelima, stolari sa diht noževima kojima ravnaju daske… Mogu da se naoštre i testere, razni alati – sve što strugar ili glodač ne može da obradi pošto je suviše tvrdo.

A šta da radimo da nam noževi traju duže i vredi li platiti dobar nož?

– Dobri noževi su uglavnom firmirani. Mesari vole „dik” noževe, kvalitetni su „cviling” ili noževi „blizanci”, „solingen” noževi… „Meser” noževi, na primer, nisu loši za domaćinstvo. Za kućne potrebe je najbolje birati srednje tanke noževe. Zabluda je i da su obojeni noževi keramički, a u pitanju su metalni, samo ofarbani. Keramički su jako skupi i traže posebnu tehniku oštrenja.

Treba znati da svaki nož ima svoju namenu. Nož za hleb treba da služi samo za hleb. Iseci njime luk i onda ćeš morati da dođeš kod mene. Nožem za meso treba seći samo meso. Onda će i trajati. I nikako kvalitetnim noževima ne treba seći gibanicu ili vruću pitu kada se izvadi iz rerne jer vrelina uništava noževe. Za to bi bolji bio neki jeftini „kinez”. Za vrelu hranu, na primer bureke, pekare koriste noževe koji se drugačije prave.

A da li je u stvari nož oružje i koliko može biti opasan?

– Oružje može biti mnogo toga. I lopata, i motika, i šrafciger, i skalpel… Pa i hemijska olovka i kost. Nož je neophodno oruđe za domaćinstvo. A bez njega se ne može otići ni u prirodu s porodicom.

(Pančevac / Nevena Simendić)

FENOMEN NAŠEG DRUŠTVA Majstori plaćeniji od profesora! Zanatlija nema dovoljno, pa im i cena raste

VEŠTE ŽENE IZ DOLOVA I BANATSKOG NOVOG SELA Uručeni im sertifikati za savladanu tehniku VEZA I ZLATOVEZA

JAVNI POZIV PANČEVO: Dodela subvencije za samozapošljavanje početnicima u biznisu