Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Život sa demencijom

Počeće možda zaboravljanjem neke sitnice, na prvi pogled slučajnim nesnalažljenjem u već poznatoj situaciji… Ako je reč o prvim znacima nekog oblika demencije, problemi će, na žalost, biti sve veći. Kako prepoznati bolest, koji tipovi postoje, kako se sa njom nositi, kako olakšati život i obolelima i okolini? O svemu tome za „Pančevac“ u ovom i sledeća dva broja piše naš stručnjak, primarijus doktor Tatjana Voskresenski, neuropsihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju mentalnih bolesti, koja je i gostujući lekar u našem Zavodu za zdravstvenu zaštitu „Pančevac“.

Demencija je bolest koja znatno narušava kvalitet života, a zapravo predstavlja oštećenje mentalnih (kognitivnih) sposobnosti: mišljenja, pamćenja, logičkog zaključivanja. Saznanje da bolujete od ove bolesti može biti veoma neugodno u prvi mah, ali olakšavajuća okolnost je postojanje sve većeg broja načina da se život osoba sa demencijom učini što je moguće kvalitetnijim. Zbrinjavanje ovakvih pacijenata je naporno i fizički i emotivno, vremenom i ekonomski iscrpljujuće, tako da može ozbiljno uticati na psihofizičko zdravlje negovatelja i porodice. Uvid u rastući broj raspoloživih mera pomoći, olakšava proces lečenja i nege obolelih od demencije i donekle održava nivo kvaliteta opšteg funkcionisanja.

Najčešća pitanja koja se nameću u vezi sa ovim sve rasprostranjenijim zdravstvenim problemom su šta je to demencija, postoje li rani, upozoravajući znaci i kKako prihvatiti novonastalo stanje i pripremiti se za promene koje neminovno dolaze u daljem toku bolesti.

Početak neprimetan

Demencija obuhvata grupu različitih stanja koja narušavaju normalno kognitivno (saznajno) funkcionisanje i ponašanje ljudi, što dovodi do smetnji u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti.

Za tok bolseti bitan i uzrokPixabay

U manjem ili većem stepenu zastupljene su promene u pamćenju, u operativnim funkcijama (planiranje, procena, donošenje odluka), snalaženju u prostoru, govoru, raspoloženju, ponašanju. Početak bolesti je najčešće postepen, simptomi na početku mogu biti toliko blagi da su teško primetni. Pogoršanje je obično sporo, ali neumitno dovodi i do poremećaja ponašanja i izmena ličnosti, te do potpunog gubitka svakodnevnih veština tj. do toga da obolela osoba prestaje biti nezavisna, a u uznapredovalom stadijumu ne može samostalno da se obuče, kupa, jede, hoda. Demencija može pogoditi svakog od nas, a sa starenjem raste verovatnoća pojave bolesti.

TIPOVI I NASLEĐIVANJE

Postoji veliki broj fizioloških supstrata na kojima se bazira skup simptoma koji pripadaju demenciji. Stoga, za sada postoji podela na nekoliko tipova ovog poremećaja kao što su Alchajmerova bolest, frontotemporalna demencija, zatim demencija sa Levijevim telima, kao i vaskularna demencija.

Dosadašnja znanja upućuju na značaj naslednog faktora u oboljevanju od demencija. Oko jedne trećine osoba sa Alchajmerovom bolešću ima člana porodice (roditelja, brata ili sestru) koji ima ili je imao ovu bolest. Ovo ne znači da je demencija uvek nasledna i veliki broj pacijenata u porodičnoj istoriji nema registrovane slučajeve demencije. Alchajmerova bolest je uglavnom sporadična bolest, a familijarne forme sa jasno autozomno dominantnim nasleđivanjem (pojava u svakoj generaciji) su zastupljene sa 2,5 do 5 odsto; i to su neki slučajevi sa ranim početkom bolesti. Nasledni rizik postoji, ukoliko najmanje tri člana familije u dve ili više uzastopnih generacija ima ili je imalo ovu bolest, od kojih su dve osobe prvostepeni srodnici.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije – oko dve trećinu ljudi sa demencijom ima Alchajmerovu bolest. Iako još uvek ne znamo definitivne uzroke, poznato je da u mozgu dolazi do tipičnih promena – smanjenja zapremine mozga i nakupljanja abnormalnih proteina između i unutar ćelija mozga koji narušavaju moždane funkcije. U proseku bolest traje oko osam godina i prolazi kroz tri faze. U ranom stadijumu primetni su problemi u pamćenju novih događaja, orijentaciji u prostoru, čak i u poznatoj sredini. Mogu biti prisutni i problemi u rukovođenju finansijama (npr. plaćanje računa). Mogu da budu prisutne i poteškoće na planu govora, u smislu razumevanja složenijih rečenica, a i pronalaženja reči. Samostalnost je samo blago narušena i pacijenti mogu da funkcionišu uz manje intervencije sa strane i najčešće žive svom domaćinstvu. Ponekad se javljaju depresija, apatija i anksioznost. U drugom, tzv. umerenom ili srednjem stadijumu bolesti dolazi do pogoršanja već pomenutih saznajnih funkcija što dovodi do značajnijeg narušavanja aktivnosti u svakodnevnom životu. U ovom stadijumu postoji rizik od ispoljavanja izraženijih poremećaja na planu ponašanja u psiholoških problema koji pogoršavaju već značajnije oštećenu samostalnosti bolesnika i dolazi do stanja kada ne mogu da izlaze sami van svoje kuće i/ili da žive bez druge osobe. U trećoj fazi, tzv. kasnom stadijumu bolesti, koji podrazumeva skoro potpunu zavisnost od druge osobe, pacijenti imaju probleme i oko osnovnih jednostavnih aktivnosti, kao što su uzimanje hrane, kupanje i oblačenje. Napredovanjem bolesti pacijenti kao da zaboravljaju da hodaju i sve su teže pokretni, do stadijuma kada postaju vezani za bolesničku postelju. Usporenost i ukočenost koja se razvija može da podseća na Parkinsonizam. Epileptički napadi takođe mogu da se jave u ovom stadijumu. Sve ovo vodi ka velikom riziku za razvoj upale pluća, urinarnih infekcija i drugih stanja koja mogu da se završe fatalno.

Frontotemporalna demencija

Frontotemporalna demencija je grupa stanja koja pogađaju frontalne (čeone), i/ili temporalne (slepoočne) režnjeve mozga. Ukoliko su više zahvaćeni frontalni režnjevi, biće izraženije poteškoće sa motivacijom, planiranjem i organizovanjem, kontrolom emocija i održavanjem društveno prihvatljivog ponašanja. U slučaju kada su zahvaćeni temporalni režnjevi, više su ispoljene poteškoće sa govorom i/ili razumevanjem jezika. Ova demencija se češće pogađa mlađe osobe, najčešće se javlja između 45. i 60. godine života.

Demencija sa Levijevim telima

U ovom tipu demencije dolazi do poremećaja u motornim aktivnostima (slika koja podseća na Parkinsonizam) uz promenu pažnje i vidnih funkcija, kao i ponašanja, s tim što je važno da se poremećaji pokretljivosti i demencije razvijaju paralelno ili sledstveno tokom nekoliko godina. Stanje svesti i pažnje obolelih je promenljivo iz sata u sat ili na kraće, od epizoda sa teškom konfuzijom do skoro normalnog funkcionisanja. Halucinacije, najčešće vidne (slike koji drugi ljudi ne vide) se javljaju veoma rano na početku bolseti. Na primer, bolesnici opisuju do detalja slike životinja, ljudi ili predmeta, scene koje drugi ne vide. Za razliku od halucinacija u okviru psihijatrijskih bolesti ovde se retko javljaju strah i zabrinutost, tako da ih često i ne pominju te ih je tokom dijagnostičkog intervjua potrebno ciljano pitati. Interesantno je napomenuti da se javljaju poremećaji spavanja sa „živim snovima“, u kojima ih neko najčešće juri, proganja i gde, braneći se, mogu da izazovu različite povrede sebi i osobama oko sebe. Ovo oboljenje se povezuje sa postojanjem „Levijevih tela“ (specifičnih proteinskih nakupina) u moždanim ćelijama i njihovim nastavcima.

Vaskularna demencija

Ovaj tip demencije može da se javi veoma brzo nakon moždanog udara (3 meseca) ili da se razvija postepeno kada se radi o multiplim promenama u malim krvnim sudovima mozga. Kod ove demencije postoje ispadi na planu ponašanja, kao i problemi sa pažnjom, pamćenjem i govorom. Za razliku od Alchajmerove bolesti, ovde već na početku možemo da očekujemo i motorne simptome, kao što je (najčešće) „Parkinsonizam donjeg dela tela“. Uobičajena za ovaj tip demencije su pogoršanja u etapama.

(Pančevac)

TATJANA VOSKRESENSKI USKORO NEUROPSIHIJATAR U ZAVODU PANČEVAC: Kada tuga nadvlada život

ZAVOD PANČEVAC PRVI U SVEMU: Zakažite ultrazvučni pregled bez čekanja

OTVOREN FESTIVAL MENTALNOG ZDRAVLJA Veljković: Prepoznali smo ovu temu kao nešto što je veoma bitno u poslednje vreme!