Narodna banka Srbije danas je odlučila drugi put zaredom da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6%. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice: na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%. Ono što običnog čoveka najviše zanima jeste ,,šta odluka NBS znači za mene“, odnosno kako će se ona odraziti na kredite koje imamo?

Zapravo, ovakva odluka NBS najviše odgovara bankama, a odluka kada ćemo kredite plaćati manje, najviše zavisi od nas – klijenata.

Kako objašnjava Dušan Uzelac, osnivač portala „Kamatica“ današnja odluka Narodne banke Srbije znači da će bankama pojeftiniti njihov resurs (odnosno da će moći da povoljnije dolaze do novca), ali to ne znači da će biti jeftinije za klijente.

– Njima se prodaje ono što može da im se proda, a ne ono što se može isplatiti – poručuje Uzelac za Telegraf Biznis.

Odluku da Narodna banka Srbije drugi put zaredom smanji kamatnu stopu ocenjuje kao pokazatelj da su prethodne donešene mere o povećanju dale efekta.

– To ima šireg ekonomskog smisla, definitivno je sistem u procesu stabilizacije, čim se to dešava drugi put zaredom. Znači da je prethodno donešena mera o povećanju dala efekat i oni ovim smanjenjem kažu da je sve okej, dešava se sve kako treba. Prošli smo period kada smo se zaštitili od nekih udara – dodaje osnivač „Kamatice“.

Jedini regulator cena prema klijentima su sami klijenti
Takođe, ne isključuje da ima prostora da se smanje kamate na kredite, ali kada i kome, to je već pitanje tržišne privrede.

– Ako već imate banku, i ako ste vi bankar u kojoj klijenti na sva poskupljenja samo opsuju i niko ne ide iz banke, onda niko neće imati ni interes da smanjuje te stope. Ako imate konstantne klijente, šta god uradili, onda to ujedno znači da ne morate ni da pojeftinite – ističe Uzelac.

Mišljenja je da su jedini regulatori cena prema klijentima upravo sami klijenti.

– Nije Narodna banka Srbije, ona može na nivou cele industrije da reguliše ili dereguliše, ali ne može cene prema klijentima. Nisu banke te koje određuju cene, već klijenti. Kad tu računicu sprovedemo u Srbiji, gde ne marimo za novac i doživljavamo da smo kredit dobili, a ne kupili, tada je to objašnjenje zašto su krediti blago skuplji nego što bi bili na nekim drugim tržištima.

Šta je sa stambenim kreditima?
Zapravo, kada govorimo o stambenim kreditima, odluka Narodne banke Srbije o referentnoj kamatnoj stopi nema nikakve veze sa istim. Naime, da bi nam krediti bili niži, važno je kretanje Euribora – suštinske cene novca na tržištu. I reper na osnovu kojih ostale banke određuju svoje stambene kredite.

– Euribor se više gleda nego referentne kamatne stope. To je tržišna cena novca. Utiču referentne kamatne stope ali dosta sporo. Kad se desi nešto na tržištu, i dalje se prodaju stolice po starim cenama, jer se čeka da prvi od konkurenata spusti cene – pojašnjava Uzelac na primeru, i dodaje da je to donekle ,,zaključana priča za one koji imaju kredite“.

Obično banke baziraju svoje kamatne stope na šestomesečnom kretanju Euribora, koji je trenutno na 3,68%. Uzelac dodaje da ima tendencije pada, a ono što je dobro je da nema više rasta.

To znači da ako ste uzeli stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, ažuriranje otplatnog plana se vrši svaki mesec u odnosu na kretanje Euribora. Pa vas tako kada je on nešto manji, može dočekati i nešto manja rata.

Šta možete da uradite ako vam je kredit „nepodnošljiv“?
Refinansiranje kredita je odgovor. To je „triger“ na koje banke mogu reagovati.

– Kad odeš u banku i tražiš potvrdu o ostatku duga, to je ključna reč jer se traži i radi kad prelaziš u drugu banku i hoćeš da refenansiraš kredit. To bankarima znači gašenje klijenta i onda imaju plan B, nećemo baš da ga izgubimo i daćemo mu nešto što bi im otežalo… – priča Uzelac.

Da li će NBS produžiti odluku o ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite?
Podsetimo, do 31. decembra ove godine važi ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite, koje je uvela Narodna banka Srbije. Zanimalo nas je mišljenje Uzelca da li bi to ograničenje moglo da se produži.

– Ono što je bitno da se razume, Narodna banka Srbije nema mandat da pojeftinjuje kredite, ali su zaduženi da se klijenti ne prezaduže i ne uđu u probleme. Mera koja je tada doneta bila je da smanje broj ljudi koje ulaze u problem i mislim da su u tome uspeli.

Oni ne mogu da naprave tržište da svi otplaćuju kredite, tu je problem sa druge strane: da zarađujemo dovoljno da nam krediti nikad ne budu problem – zaključuje Uzelac za Telegraf Biznis.

Isto pitanje nedavno smo postavili i Narodnoj banci Srbije.

(Telegraf Biznis)