IZDAVANJE STANOVA sve veći biznis

Teško je poverovati da se u Pančevu, uključujući i sela, u zakup izdaje samo 3.130 od ukupno 44.672 naseljena stana, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku s popisa iz 2022, a koji su objavljeni u maju ove godine. Popisivači ipak pišu samo ono što im građani kažu, pa pretpostavljamo da takvih ima više jer svako od nas zna bar nekoga ko izdaje ili zakupljuje stan. A za skrivanje načina korišćenja stambenog prostora verovatno je razlog i to što i dalje većina nema ugovore o zakupu. Pored toga, sigurno ima dosta i onih koji su se popisivali u stanovima roditelja ili u mestima odakle su došli, jer im je podstanarstvo samo privremeni izbor ili usud.

Ali ipak – procenat onih koji su se usudili da na popisu „priznaju” da je stan u zakupu mnogo je veći 2022. nego 2011. Prema podacima s prethodnog popisa, u Pančevu su bila samo 872 stana u zakupu od tada ukupno 42.072 naseljena, ili dva odsto, dok je 2022. taj procenat skočio čak na sedam odsto (pogledati grafikon). Ili, kako bi promoteri ekonomskog rasta kod nas voleli da kažu – čak tri i po puta!

Rođaci na stanu

Pošto popisivači nisu islednici, ne može se pouzdano tvrditi koliko je u pitanju porast na tržištu izdavanja nekretnina. Ali verovatno ima soli u tvrdnji da je sve više onih koji u novogradnjama kupuju stanove od „viška” zarađenog novca, jer im je to najsigurniji način da im dodatni prihod stalno kaplje bez mnogo rada i rizika. Mada već i početnici – ekonomski analitičari znaju da je za napredak i naroda i države bolje da se penezi ulažu u proizvodnju i „stvaranje nove vrednosti”, a ne u premetanje iz šupljeg u prazno.

A kad je u pitanju statistika, ispada i da smo jako uviđavni prema familiji, pa u više od pet odsto stanova žive srodnici, ali i da postajemo i sve više samoživi, jer se između dva popisa taj postotak smanjio za jedan odsto. Ironiju na stranu, verovatno da je u najvećem broju slučajeva u pitanju davanje stana na korišćenje naslednicima, dok se vlasništvo i dalje vodi na tatu ili mamu. A to možemo pretpostaviti u skladu s dobrom analitičkom praksom zasnovanom na ličnom iskustvu jer smo svi svedoci toga da roditelji sve više kupuju stanove svojoj deci, pa da se to čak smatra i poželjnom roditeljskom praksom. A možda se roditelji nadaju i da će tako svoje junoše zadržati uz sebe da im ne bi sa unucima izbegli u inostranstvo.

Čiji je hleb sa sedam kora

Iza brojki se uvek naravno krije život. U ovom slučaju zakupodavaca i zakupaca, to jest stanara. A čiji je hleb grči i koji ima sedam kora? Da li je stanar izbušio zidove, digao parket usled poplave, zapatio bube jer nije čistio mrve, razbio tri utičnice, ostavio slavine i kotlić koji cure, izgrebao vrata… Ili je stanodavac bezobrazan, pa dolazi svake nedelje na popodnevnu kaficu, upada i nenajavljen, diže stanarinu posle tri meseca iako je obećao da neće, traži da zamenite slavinu koja je već curila, tvrdi da šarka na plakaru visi iako je tako bilo i pre toga, ne pada mu na pamet da vam smanji stanarinu jer ste ugradili novi vodokotlić…

– Sva sreća što je moj gazda u Americi, pa ne može da dolazi kad mu padne na pamet. Dobar je on. Ali ipak. Kada je došao na odmor, samo nam je preko telefona saopštio da dolazi po podne, iako je tu već bio dva dana ranije. A onda je tražio „povišicu” iako smo mu na početku rekli da nemamo da plaćamo više od 150 evra. On je na to pristao, jer su, kako je sam kazao, svi ostali bili budale ili nepouzdani – izjavljuje za „Pančevac” Deki. Navođenje punog imena nije uputno zbog odsustva ugovora o zakupu.

S druge strane, Gane se vajka da mu je trebalo godinu i po dana da naplati poslednje tri kirije od stanara koji je u njegovom dodatnom jednosobnom stanu živeo čak sedam godina i s kojim je bio „dobar”.

– Možda čovek nije imao. Razumem ga. Ali ne razumem kako je uspeo da razvali dve brave, koje sam morao da menjam, pa čak i onu na ulaznim vratima. Zato je ipak bolje potpisati ugovor, ali ko bi onda plaćao tu veću stanarinu – pita se i Gane.

„Dodatni stan” je stekao pošto ga je kupio od „nekog nasledstva”, s planom i da posluži kao prelazno rešenje za jednog od sinova, kada se tek venčaju. U međuvremenu se jedan iselio u Ameriku, a drugi i dalje živi u dvosobnom stanu kod roditelja, pa im zato prihod od najamnine služi kao dopuna penzijama, u koje su, takođe u međuvremenu, otišli i on i žena.

A Deki na pitanje zašto, umesto zakupa koji već plaća, za istu sumu ne kupi stan na kredu, odgovara grohotnim smehom.

– Znaš da nemam posao zastalno, da sam čak, može se reći, „frilenser”. I šta? Dignem kredit i onda ostanem na ulici. Morao bih da skupim prvo bar polovinu vrednosti ili bar da žena dobije neki posao na kojem ima više od minimalca i 20.000 na ruke – objašnjava mi Deki.

A i što se tiče ugovora, tvrdi da je bolje da ga nema jer bi mu stanarina bila veća za vrednost PDV-a, to jest za 20 odsto. Ipak, spada u srećnike koji su „naleteli” na dobru priliku – u dvosobnom stanu na Kotežu 2, zajedno sa ženom i sinom, već godinu i po dana živi u dvosobnom nameštenom stanu za 120 evra.

Jer za te pare se može dobiti samo garsonjera na Misi, a ispod 250 evra nema ni pristojnog dvosobnog stana. Uvid u one koji su dati preko oglasa, za koje se sigurno potpisuje i ugovor, pokazuje da i jednosoban namešten stan na „lokaciji u gradu”, šta god to značilo, s centralnim grejanjem, košta bar 300, pa i 350 evra. A za trosoban za koji vlasnik navodi da se nalazi kod „Aviv parka” treba dati čak i 500 evra, jer se ta lokacija smatra „bingom” pošto ne morate da idete za krpice pet stanica autobusom, a možete na „kokišku” u neki fensi kafić da stignete i za pet minuta.

Pored BIG-a i „big“ cenaPančevac

Ali ako biste čak i garsonjeru, što se valjda u normalnom svetu smatra normalnim prostorom za normalnog čoveka, moraćete da date bar 200 evra. Ili – tragajte i čekajte. Ili tetkicu koja bi isključivo „pouzdanu stanarku” kod koje može da dolazi svako drugo popodne bez najave. Ili nekoga ko traži „dobrog i normalnog čoveka”, a takvi ste baš vi. Ili nekoga u čijem stanu sigurno bar nešto fali.

(Pančevac / Nevena Simendić)

RGZ: Cene stanova u Srbiji u prvom tromesečju više za 4,74 odsto

POPIS U PANČEVU: Sve manje stanovnika, sve više kvadrata