JAVNI POZIV ZA STUDENTE: Prijavite se za regresiranje troškova prevoza
Najviše ambrozije po njivama, pa pred sezonu cvetanja ovog najjačeg alergena Zavod za javno zdravlje Pančevo održao predavanja po svim selima o tome zašto i kako je uništavati.
Najviše ambrozije po njivama, pa pred sezonu cvetanja ovog najjačeg alergena Zavod za javno zdravlje Pančevo održao predavanja po svim selima o tome zašto i kako je uništavati.
Ne znamo ni kako izgleda, ne slutimo da na kraju dovodi do ozbiljnih plućnih bolesti, niko nas ne juri da je uništavamo, imamo je u mnogo većoj količni nego zemlje Evropske unije u okruženju… Zbog svega toga pančevački Zavod za javno zdravlje rešio je da krene u akciju podučavanja o tome zašto treba uništavati ambroziju, posebno stanovništva u selima, jer najviše džiklja baš na njivama.
Anegdota je godinama bila priča da su stanovnici Zmaj Jovine ulice, posle rekonstrukcije, na uličnim travnjacima kao posebno dekorativni žbun obrezivali i gajili ambroziju. Ali iako je od tada prošlo više od jedne decenije, većina ljudi i dalje nema pojma kako ona izgleda.
Bolje sprečiti nego lečiti
Nema sumnje da radnici JKP-a „Zelenilo” sistematično uništavaju ambroziju, kao i da i Grad Pančevo duže od decenije konkuriše i dobija novac iz fondova Evropske unije, a ulaže i značajna sredstva (ove godine 23,5 miliona dinara) kako bi je uspešno suzbili. Ali sve su to mere koje dosežu uglavnom do javnih površina, a ambrozije najviše ima na njivama, međama, pored puteva…
U Srbiju stigla pre 70 godina
Ambrozija je jedna od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. U pitanju je jednogodišnja biljka visine od dvadeset centimetara do dva metra, a listovi su jajolikog oblika, posuti dlačicama. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena, koji vetar raspršuje i na više kvadratnih kilometara, a zrno polena zadržava klijavost i do četrdeset godina. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Prvi put u Srbiji je primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine.
Zato, da i stanovnike sela pouči da ambrozija nije samo korov koji jede hranu i mesto kultivisanim biljkama, nego da je i po zdravlje svih, pa i njihovo, ovo veoma opasna biljka, u prevenciju je uključen i pančevački Zavod za javno zdravlje. Od 5. do 15. jula njegovi stručnjaci su obišli svih devet sela. Učesnici predavanja u Starčevu, održanog poslednjeg dana akcije, posvedočili su da su od doktorke Dubravke Nikolovski prvi put čuli za neke činjenice u vezi sa ambrozijom i da im je na „prijemčiv i jednostavan način” objašnjeno šta i zašto treba da čine da bi je suzbili.
– Preventivne mere treba započeti pre njenog cvetanja. Najefikasnija mera je mehaničko ručno čupanje iz korena, a nešto manje efikasna redovno košenje na visinu do pet centimetara. Zato je treba redovno kositi, tokom celog leta i početkom jeseni, na svake dve nedelje. Postoje i hemijske mere s herbicidima, ali one nisu toliko uspešne, a nose i rizik po ljude i useve – objasnila je primarijus doktorka Dubravka Nikolovski i u izjavi za „Pančevac”.
Podaci iz sektora za zaštitu životne sredine pokazuju da je u poslednjih nekoliko godina koncentracija polena ambrozije prepolovljena u Pančevu. Doduše, podaci bi bili mnogo validniji kada bi merno mesto za merenje polena bilo bar u predgrađu, a ne na zgradi Gradske uprave. Pored toga, trebalo bi imati u vidu da i iskustva iz Evropske unije pokazuju da je, kako navodi i doktorka Nikolovski, najuspešniji metod dugoročnijeg suzbijanja ambrozije njeno čupanje, a ne košenje.
Dok mečka ne zaigra i pred tvojim vratima
U knjigama piše da ambrozija uglavnom počinje da cveta sredinom jula i da izdržava i do novembra. Ali ove godine, čak i na zgradi Gradske uprave, Zavod za javno zdravlje je detektovao izvesne količine polena ovog korova još krajem maja. Zasad nije ušla ni u žutu fazu, ali treba znati da alergeni imaju kumulativni uticaj na obolele tokom cele sezone. Period najveće koncentracije ovog polena tek sledi.
– Osobe koje su osetljive na polen treba da se jave lekaru i da se pridržavaju propisane terapije, ali pre svega treba same da prilagode svoje aktivnosti u skladu s nedeljnom prognozom koncentracija polena ambrozije u vazduhu. U vreme visokih koncentracija treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom prostoru, a po dolasku u kuću treba da presvuku odeću, operu kosu, istuširaju se. Redovno treba održavati i higijenu u kući, kao i higijenu kućnih ljubimaca, na kojima se polen lako zadržava – saveti su doktorke Nikolovski, koja skreće pažnju i na to da je polen ambrozije najjači alergeni polen koji je prisutan u vazduhu u našem podneblju. Ali dok se ne susretnu na svom primeru ili na primeru iz najbliže okoline, ljudi neće znati da se alergije na polen s godinama iz bezazlene kijavice pretvaraju u opstruktivna oboljenja pluća i teške alergijske astme.
Što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji
U Srbiji se čak ni približno ne zna ni koliko je ljudi alergično na razne vrste polena. Zdravstvena zaštita u tom domenu još je nerazvijena, što znaju i Pančevci, jer skoro je nemoguće stići do supspecijalista alergologa iako se Opšta bolnica potrudila da ih zaposli. Ipak, za savet i prvu prevenciju mogu poslužiti i otorinolaringolozi „opšte struke”, ali nažalost, zbog astme, mnogi završavaju i kod pulmologa.
Klimatske promene dovode do sve ranijih sezona polena i povećane proizvodnje polena u biljkama, pa time raste i pritisak na zdravstveni sistem, a treba imati u vidu i indirektne troškove zbog propuštenih radnih dana. Izračunato je da zdravstveni sistemi u Evropi trenutno troše čak oko 130 milijardi evra godišnje na lečenje od alergija na polen.
Kazna ili nagrada iz raja izašla?
I iz Zavoda za javno zdravlje napominju da bi za ambroziju pored javnih puteva, atarskih puteva, kao i duž železničkih pruga trebalo da se pobrinu „privredni subjekti”, odnosno vlasnici zemljišta. Ali „trebalo” ne znači i „moraju”. A treba znati i to da komunalna milicija nije nadležna za njive i zemljišta van gradskog područja, nego da je to sanitarna inspekcija. A možda bi trebalo „pooštriti i kaznenu politiku”. Ili bi trebalo da razmislimo i o nagrađivanju – kao u Hrvatskoj ili Mađarskoj, po broju iščupanih primeraka ambrozije. I to bi bilo jeftinije nego da sve više para iz zdravstvenog sistema odvajamo za lečenje.
(Pančevac/N. Simendić)