Tek posle jačeg nevremena i kiše više se govori o osiguranju stanova i kuća. Trenutno oko 200.000 vlasnika stanova i kuća u Beogradu uz komunalije plaća i osiguranje, koje pokriva štetu nastalu na instalacijama zbog poplava, požara i slično.

Prokišnjava krov više od 20 godina, a vlasnica stana kaže da je zbog muke, vlage, pisanja na mnoge adrese i čekanja, teško obolela. Možda bi lakše bilo da je osigurala stan što je mogla, tačno pre toliko godina, uz račun za komunalije. Ali…

Nisam ni znala za to, iskreno da vam kažem“, navodi Milenka Marenović.

Curi kad greje sunce jer isparava voda iz starog krova i nema kud. U Matice srpske 42 pre tri i po godine stavljen je novi krov. Skup, još je u garanciji i još ga otplaćuju stanari, ali mokri su plafoni i kod komšije. Iako plaća osiguranje instalacija, ne može da nadoknadi štetu.

„Poslednji sprat, ravan krov, oni to neće da nam osiguraju“, kaže Slobodan Stevanović.

Kako da osigurate stan ili kuću
Oko 200.000 vlasnika stanova i kuća, četvrtina od ukupnog broja, osiguralo je imovinu, pa i članove porodice od poplave, požara, curenja, loma stakla, kažu u Infostanu. Nekoliko dinara po kvadratnom metru stana bilo je dobrovoljno.

Sada novi vlasnici moraju lično da ugovore uslove i detalje osiguranja sa kućama.

U istoj zgradi izlivaju se i fekalije u podrumu. Javno stambeno odlaže skupo kopanje i zamenu cevi i ko to da plati? Ali, izmenom Zakona o stanovanju stambena zajednica mora obavezno da osigura zgradu.

„Ukoliko nešto padne sa zgrade, na primer deo krova, oluka, fasade i povredi prolaznika ili uništi imovinu npr. automobil, da da osiguranje pokrije štetu koja nastane“, navodi Bojan Nikolić predsednik gradskog udruženja profesionalnih upravnika.

Koliko košta osiguranje zgrade
Kao kada osiguramo automobil, novac za štetu trećim licima skida se sa računa zgrade. Za sada je ovo osiguranje dobrovoljno, recimo polisa za sve vidove štete drugima i u samoj zgradi iznosi 35.000 dinara godišnje za 25 stanova. Stanari mogu da osiguraju i zajedničku imovinu u zgradi.

„Mogu da osiguraju zgradu u slučaju elementarnih nepogoda – požar, oluja, vetar, grad, pucnjave i izlivanje cevi, kvarovi raznih uređaja i opreme. Bukvalno sve što postoji u zgradi“, navodi Bojan Nikolić predsednik gradskog udruženja profesionalnih upravnika.

Otkinut lim i polomljene antene na krovu nisu, srećom, ugrozili nikog, ali da su osigurali zgradu, štetu bi platilo osiguranje.

Stanari jedne zgrade, kaže sagovornik, tražili su najbolju polisu i dok su pregovarali oluja je napravila ogromnu štetu u zgradi i okolini, koju će sada mnogo skuplje platiti.

Nije lako sa osiguravajućim kućama, ali osiguranje imovine postaje nužno i isplativo. Menja se klima, zgrade su stare, štete sve veće, dogovaramo se teško, pa svi gledaju u upravnike kad dođe do havarije.

(RTS)