Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, na teritoriji Srbije do 11. avgusta registrovano je ukupno osam autohtonih slučajeva obolevanja od ove bolesti. To znači da su prenosioci komarci s domaćeg terena. Pored južnog Banata, prijavljena su i dva slučaja na području Beograda, kao i po jedan oboleli u Južnobačkom, Severnobačkom i Braničevskom okrugu.

Oboleli su ljudi iz srednje i starije generacije, koji imaju od 45 do 80 godina, a prosek je 68,5 godina. Osim ovih slučajeva, u Mačvi je registrovan još jedan oboleli, za koga se smatra da se zarazio u Grčkoj. Inače, u toj zemlji je prijavljen 31 slučaj obolevanja, a pored Grčke, u Evropi je najveći izvor zaraze i u Italiji, koja beleži 33 obolela. U Mađarskoj ima pet obolelih, u Austriji četiri, u Francuskoj i Rumuniji po tri i u Hrvatskoj jedan.

Stariji ugroženiji

Uglavnom groznicu Zapadnog Nila prenosi komarac koji se stručno naziva Culex pipiens, ali nije za svaku zarazu kriv taj, kako ga narod naziva, „tigrasti komarac”. Virus je izolovan do sada čak kod 43 vrste ovih insekata. Oni su, u stvari, prenosioci sa zaraženih ptica ili, na primer, konja. Važno je napomenuti da se sa čoveka na čoveka ne može preneti, a može se dobiti i putem transfuzije ili transplantacijom, ali u pitanju su izuzetno retki slučajevi.

Prskanje najuspešniji metod borbe protiv prenosilaca zarazeFoto: Pančevac / Milan Šupica

Nije kriv samo tigrasti komarac

Zabluda je da samo tigrasti komarci prenose groznicu Zapadnog Nila.Foto: jcomp - Freepik.com

Virus Zapadnog Nila prenose, kako je do sada utvrđeno, najmanje 43 vrste komaraca. Sigurno je da ne možemo znati koji nas je baš pronašao, ali je i istina da su vrlo često prenosioci zaraze sa životinja takozvani azijski tigrasti komarci. Ujed je optički isti kao i kod „konvencionalnih”, a po ujedu sigurno nećemo prepoznati ni da li je naš ispijač krvi bio zaražen. Zato se lekaru treba javiti ako se pojave simptomi kao što su groznica, glavobolja, umor, drhtavica ili bolovi u mišićima. Mučnina, konjunktivitis ili osip na koži takođe mogu biti znaci upozorenja.
Uvreženo je mišljenje da je „slatkoća” krvi odgovorna za to koliko često će nas komarci posećivati, ali s naučnog gledišta je jasno da je ovo „bapska priča”. Privlače ih miris znoja i telesna temperatura. Zato je najbolje nositi dugačku odeću ili upotrebiti sredstva za zaštitu od insekata. Mogu ih odbiti i mirisne sveće, kao i miris bosiljka i paradajza. Pored komarnika na prozorima, preporučuje se i redovno provetravanje jer u stvari ugljen-dioksid iz našeg daha privlači komarce, a ne svetlost.
Komarci, ili bolje rečeno komarice, ne ubadaju, nego probadaju, stvarajući sitne posekotine kroz koje ubrizgavaju pljuvačku. Mogu da izazovu i alergijsku reakciju, na koju upućuju osip, problemi s cirkulacijom, povraćanje ili dijareja. Ako dođe do tahikardije ili otežanog disanja, treba odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Isto važi i u slučajevima kada se pojave veliki otoci na vratu, u ustima ili očima. U nekim slučajevima ubod može biti inficiran bakterijama, čemu će doprineti i češanje, na šta upozoravaju veliki otok, toplina ili pulsiranje na mestu ugriza.

Ovaj virus je prvi put izolovan i identifikovan u oblasti Zapadnog Nila u Ugandi 1937. godine, po čemu je i dobio ime. Ali poslednjih godina, zbog invazivnosti vrsta komaraca koji prenose ovu bolest, ona više nije isključivo tropska, već se sve više prenosi i u područjima Evrope sa umerenom kontinentalnom klimom.

Samo 30 odsto zaraženih će ispoljiti neke simptome, kao što su temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, mučnina, povraćanje i ponekad otok limfnih žlezda ili osip po telu. Oni traju kratko, od četiri do sedam dana. Ipak, ova bolest u jedan odsto slučajeva može imati i vrlo težak tok, češće kod starijih. Tada zahvata centralni nervni sistem, pa se javlja upala moždanih ovojnica (meningitis) ili samoga tkiva mozga (encefalitis). Period inkubacije traje od dva do četrnaest dana. Faktori rizika za pojavu težeg, neuroinvazivnog oblika bolesti, pored godina, jesu i hronična oboljenja, oslabljen imunološki sistem, dijabetes i kardiovaskularna oboljenja, a smrtnost je češća kod starijih, naročito kod osoba iznad 75 godina.

Izbegavanje – najbolji metod

Vakcine za zaštitu od groznice Zapadnog Nila nema, pa nam ostaje jedino da se što više štitimo od uboda komaraca. Iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo zato preporučuju da se komarci što uspešnije i suzbijaju. A na građane apeluju da primene i lične mere zaštite, kao što su:
– upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom;
– nošenje odeće dugih rukava i nogavica svetlih boja;
– nošenje komotne odeće jer komarci ubadaju i kroz pripijenu odeću;
– izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru;
– upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta;
– redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru;
– po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer se broj insekata u takvim uslovima značajno smanjuje;

– izbegavanje područja s velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
I mi sami moramo da smanjimo legla komaraca i u našim baštama ili na terasama, tako da treba redovno da praznimo vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Uklonite i odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

(Pančevac)

U SRBIJI PRISUTAN TIGRASTI KOMARAC KOJI PRЕNOSI DЕNGA VIRUS: Grizе tokom dana, možе da izazovе još 3 stanja