Prvobitno su se prenosile sa životinja na ljude, a sada se prenose i sa čoveka na čoveka. Početni simptomi uključuju groznicu, glavobolje, oticanje, bolove u leđima i bolne mišiće.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila je majmunske boginje (mpox) javnozdravstvenom krizom od međunarodnog značaja u delovima Afrike, a prvi slučaj zabeležen je u Evropi 15. avgusta, u Švedskoj.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je to što je ova veoma zarazna bolest već odnela najmanje 450 života u Demokratskoj Republici Kongo, prenosi BBC.

Manifestacija bolesti
Majmunske boginje uzrokuje virus iz iste porodice kao i velike boginje, ali je obično mnogo manje ozbiljan. Prvobitno su se prenosile sa životinja na ljude, a sada se prenose i sa čoveka na čoveka. Početni simptomi uključuju groznicu, glavobolje, oticanje, bolove u leđima i bolne mišiće.

Nakon što groznica prođe, može se pojaviti osip koji najpre započinje na licu, a zatim se širi na druge delove tela, najčešće na dlanove ruku i tabane. Osip može biti vrlo svrab i bolan, prelazi kroz različite faze pre nego što se formira krasta koja kasnije otpada, uz mogućnost stvaranja ožiljaka.

Infekcija može da prođe sama, obično u periodu od 14 do 21 dan, ali u nekim slučajevima može biti smrtonosna, posebno za ranjive grupe, uključujući decu. Teški slučajevi mogu izazvati lezije koje zahvataju celo telo, posebno usta, oči i genitalije.

Hiljade infekcija
Majmunske boginje najčešće se pojavljuju u udaljenim selima tropskih prašuma zapadne i centralne Afrike, u zemljama kao što je Demokratska Republika Kongo, gde su endemske već godinama. Svake godine se beleže hiljade infekcija i stotine smrtnih slučajeva, pri čemu su deca mlađa od 15 godina najviše pogođena.

Trenutno se beleže brojne epidemije, prvenstveno u DR Kongu i susednim zemljama, dok su nedavno zabeleženi slučajevi i u Burundiju, Ruandi, Ugandi i Keniji, gde bolest obično nije endemska.

Dve vrste virusa
Postoje dve vrste virusa – Clade 1, koji je često ozbiljniji, i Clade 2. Virus Clade 1, koji izaziva sporadična izbijanja u DR Kongu već decenijama, trenutno je u fazi širenja.

Prema podacima Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, od početka 2024. do kraja jula bilo je više od 14.500 infekcija i više od 450 smrtnih slučajeva, što predstavlja povećanje od 160% u broju infekcija i 19% u broju smrtnih slučajeva u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Prethodna javnozdravstvena kriza zbog majmunskih boginja, proglašena 2022. godine, uzrokovana je relativno blažim Cladeom 2. Ova varijanta virusa se proširila u skoro stotinu zemalja, uključujući neke u Evropi i Aziji, ali je kontrolisana vakcinacijom ranjivih grupa.

Širenje virusa
Virus se prenosi kroz bliski kontakt sa zaraženim osobama, uključujući seksualni kontakt, kontakt kože sa kožom ili boravak u blizini zaražene osobe. Može ući u telo kroz oštećenu kožu, disajne puteve ili kroz oči, nos ili usta. Takođe, može se preneti dodirivanjem predmeta kontaminiranih virusom, kao što su posteljina, odeća i peškiri.

Bliski kontakt sa zaraženim životinjama, kao što su majmuni, štakori i veverice, takođe predstavlja način prenosa. Tokom globalne epidemije 2022. godine, virus se najviše širio kroz seksualni kontakt.

Rizične grupe
Svako ko je u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom može se zaraziti virusom, uključujući zdravstvene radnike i članove porodice. Seksualni kontakt među zaraženim odraslim osobama smatra se jednim od razloga porasta broja slučajeva.

Mala deca su posebno ranjiva zbog još uvek ne potpuno razvijenog imunološkog sistema i loše ishrane u nekim regijama. Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom takođe su podložnije bolesti, a trudnice se smatraju posebno rizičnim grupama. Preporučuje se izbegavanje bliskog kontakta sa zaraženim osobama i redovno pranje ruku sapunom, posebno ako je virus prisutan u zajednici.

Zaraženi treba da se izoluje dok sve lezije ne nestanu, a kondomi treba koristiti kao mera opreza tokom seksa najmanje 12 sedmica nakon oporavka.

Vakcine
Vakcine postoje, ali su obično dostupne samo osobama u riziku ili onima koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom. Postoji zabrinutost da možda nema dovoljno vakcina za sve koji ih trebaju. WHO je nedavno zatražio od proizvođača lekova da obezbede vakcine za hitnu upotrebu, čak i ako te vakcine nisu službeno odobrene. Bez globalne akcije, postoji bojazan da bi trenutna epidemija mogla da se proširi na druge kontinente.

(Najžena)

SRBIJA PROIZVODI 60.000 TONA JEDNOG PROIZVODA Dobar deo se pojede, ali ostane dosta i za izvoz