Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će, sudeći po izjavama premijera Miloša Vučevića i ministra finansija Siniše Malog, predlog države za minimalnu zaradu u 2025. godini biti povećanje, umesto deset, oko 13,7%.

– Takav zaključak se može izvesti iz izjave Vučevića i Malog koji su rekli da se u ovom trenutku gleda da li mogu da se izjednače vrednosti minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe – rekao je Mihajlović za Betu.

Dodao je da to znači da će se minimalna zarada sa 47.000 dinara, kolika je ove godine, sa povećanjem od 13,7% izjednačiti sa vrednošću minimalne potrošačke korpe od 53.500 dinara.

Istakao je da to ne zadovoljava reprezentativne sindikate SSSS i UGS Nezavisnost koji su tražili da minimalna zarada iznosi 60% prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara.

Poslodavci su u pregovorima ponudili povećanje od 7,7% koliko je za sledeću godinu projektovani rast bruto domaćeg proizvoda i inflacije, a za veći rast traže kompenzaciju preko smanjenja poreza.

Tačan iznos povećanja biće određen na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 28. avgusta.

I ministar finansija Siniša Mali izjavio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne zarade za 2025. godinu, da su razgovori sa predstavnicima poslodavaca i sindikata bili konstruktivni i da će Vlada sa konačnim stavom izaći 28. avgusta, kada će biti održana i zvanična sednica ovog saveta, saopšteno je iz Vlade.

Mali je nakon sednice, kojoj je prisustvovao i predsednik Vlade Miloš Vučević, izrazio uverenje da će povećanje minimalne zarade biti dvocifreno, podsećajući na to da je Ministarstvo finansija juče, nakon treće runde tehničkih razgovora, reklo da će biti više od 10%.

– Sada je ključno da se ispoštuju zahtevi i sindikata i poslodavaca, te se razmatra da li može da se ispuni minimum zahteva sindikata da se dođe do izjednačavanja minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom, a da se u isto vreme poslodavcima izađe u susret i povećanjem neporezivog dela dohotka umanji pritisak i trošak za njih – rekao je on.

Mali je naveo da se ne sme napraviti potez gde bi agresivno povećanje minimalne zarade dovelo do otpuštanja, da je bitno da ljudi rade i da se zato pokušava uspostaviti balans između ta dva faktora.

Prema njegovoj oceni, treba razmotriti stav poslodavaca da se povećanjem neoporezivog dela dohotka kompenzuje trošak za poslodavaca, što bi sve išlo na teret države, ali bi se sa druge strane, ispunili drugi benefiti – dalji rast ekonomske aktivnosti, puna zaposlenost i zadržavanje konkurentnosti prirede.

Mali je ukazao na to da se, počev od 2018. godine, konstantno smanjuje opterećenje zarada i da je sa 64% sada ispod 60%, kao i da je cilj da se to optrećenje zadrži ispod tog nivoa.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je da su poslodavci kao i prethodnih godina zadovoljni načinom na koji se vodi socijalno-ekonomski dijalog, i izrazio nadu da će se ove godine doći do nekog konsenzusa u okviru SES-a, odakle treba da se da preporuka Vladi za postizanje dogovora oko minimalne cene rada u 2025. godini.

– Unija poslodavaca Srbije je spremna da za stavove koje je iznela državi napravi i određeni ustupak, da ide kvalitetnom politikom koja je ne samo u korist poslodavaca, već i u korist radnika i građana Srbije, što potvrđuje i to što se svake godine povećava minimalna cena rada, što ima sve manje i manje onih koji je primaju i što se broj zaposlenih lica povećava iz godine u godinu – podvukao je Nenezić.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić istakla je da do današnjeg sastanka ne bi ni došlo da nema volje da se prvobitne ponude poboljšaju.

– Cilj ovog sindikata bio je da Vlada poveća ponudu, a da poslodavci mogu da isprate taj predlog – istakla je Antić i poručila da se nada uspešnom rezultatu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su se vodili pregovori koji su bili vrlo teški, ali je dosadašnji učinak ocenio kao pomak koji govori o tome da možemo i ubuduće da pregovaramo.

Pregovori o visini minimalca ove godine počeli su 15. avgusta. Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period januar-decembar 2024. godine iznosi 271 dinara (neto), po radnom času, što je oko 47.696 dinara za 176 radnih sati. Minimalna cena rada realno je uvećana tokom poslednjih pet godina u Srbiji za oko 25,5 odsto.

Na njeno formiranje utiču parametri određeni zakonom o radu – šest glavnih parametara su BDP, inflacija, potrošačka korpa, zaposlenost, produktivnost rada, kretanje prosečnih zarada.

(ekapija)