Od večeras u Galeriji „RAT I MIRˮ Sadka Hadžihasanovića

Galerija savremene umetnosti otvara sezonu izložbom „Rat i mir 1984 – 2024ˮ Sadka Hadžihasanovića, koga je likovna scena u Pančevu prvi put ugostila ’80-tih godina prošlog veka.

08:39

30.08.2024

Podeli vest:

Foto: Galerija Savremen umetnosti Pančevo
Tri Gracije (The three Graces), 2008, kombinovana tehnika na štampanom platnu
Sadko Hadžihasanović je završio Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu 1982, a potom i postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je jedan od osnivača likovne grupe „Zvonoˮ 1982. godine a od 1993. živi Torontu.
U bivšoj Jugoslaviji bio je dobitnik mnogih priznanja. Njegovi radovi su u javnim kolekcijama mnogih ustanova, među kojima su: Narodni muzej u Beogradu, Nacionalna galerija BiH, Savremena galerija Zrenjanin, Gradski muzej u Somboru, Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančevo, Olimpijski muzej u Sarajevu, Umetnička galerija Nadežda Petrović u Čačku, Galerija portreta u Tuzli… U Kanadi je izlagao na više od 300 samostalnih i grupnih izložbi. Njegov rad bio je predstavljen u prestižnim institucijama i na internacionalnim manifestacijama: Tate Liverpool Gallery (Engleska), Havana Biennal (Kuba), Venice Biennal – Benetton Collection (Italija). Izlagao je u Meksiku, mnogim gradovima Amerike ( Njujork, Majami, Bafalo Ročester, Kanzas Siti…) i Kanade (Montreal, Toronto, Vankuvar…).
U Severnoj Americi, Sadkovi radovi su u brojnim muzejskim kolekcijama. Urlich Museum, Kansas City; Museum of Art and History, Orillia; Art Gallery of Misissauga, Ontarioi; Maclauren Art Centre, Barrie; Art Gallery of Peel, Brampton su samo neki od njih.

Davne 1984. godine, pre 37 godina, tada sarajevski umetnik Sadko Hadžihasanović, bio je u Pančevu i izlagao je svoje slike u tadašnjoj Galeriji savremene umetnosti. U međuvremenu, poteran ratom iz Bosne i Hercegovine, postao je „kanadski umetnikˮ, a sada ponovo dolazi kod nas da otvori novu izložbu u najnovijoj Galeriji savremene umetnosti, na uglu ulica Dimitrija Tucovića i zvanično ulice Miloša Crnjanskog (poznatijoj kao Štrosmajerova, što i dalje na tabli piše).

Nedavno preminuli likovni kritičar Sava Stepanov za svojevremeno je napisao da, „iako Hadžihasanovićevom slikarstvu nisu strani ni eklekticizam, niti tipični oblici „citataˮ i preispitivanja rezultata iz istorije umetnosti, niti određena trivijalnost motiva – dakle, elementi vodećeg trenda – pre bi se moglo govoriti o jednom specifičnom senzibilitetu „usklađenimˮ s aktuelnim trenutkom sveta i umetnosti, o jednom potpuno individualnom pikturalnom i crtačkom osećaju što se zapaženo projektuje u okvirima postojeće tipologije „umetnosti osamdesetih. (…) Međutim, prelomljena kroz optiku umetnikovog ličnog pogleda realna slika biva artificizirana te je njena dijaloška inicijativa izvedena na nivo transcendencije, slutnje i imaginacije. Ovakva slika otvara prostore nade, ona hrabri naše uverenje da se osećaj epohalne krize u koju smo zapali može duhovno prevladati.ˮ

Poseta ovoj izložbi možda će nam svima zato pomoći da duhovno prevladamo „rat i mirˮ.

Animirani film Sadka Hadžihasanovića koji će biti deo izložbe „Rat i mirˮ ovde.

„Belo i crvenoˮ iz 2012 – slika Sadka HadžihasanovićaFoto: KCP

 Deo iz teksta „Zveckanje oružjemˮ Bojana Videkanića, umetnika, istoričara umetnosti i profesora na univerzitetu u Vaterlou

„Sadko Hadžihasanović je umetnik koji je mnogo toga video i proživeo, uspevši da savlada jaz između Istoka i Zapada kada se iz bivše Jugoslavije doselio u Kanadu. Malo umetnika koji se dosele sa umetničkih periferija (u ovom slučaju socijalističke Jugoslavije) na Zapad može da se probije u otuđujući svet umetnosti i da nastavi svoju karijeru istim intezitetom. U današnje vreme je međunarodna umetnost više povezana, a razni umetnici sa periferije spremno grade globalne karijere, međutim 1990-ih godina, kada se Hadžihasanović prvi put preselio u Kanadu, to nije bilo tako. Kanadski umetnički svet nije imao toliko razumevanja za umetnike doseljenike i nije bio previše zainteresovan za složenost imigrantskog iskustva ovog Jugoslovena. Uprkos ovim ograničavajućim faktorima, Hadžihasanović je uspeo da uspostavi snažnu i kontinuiranu umetničku praksu, dosledno stvarajući radove visokog nivoa koji govore o njegovim međuprostorima, dok istovremeno evocira različite univerzalne teme kroz vizuelno moćna dela. Pominjem Hadžihasanovićevu međuprostornost jer smatram da mu je upravo iskustvo stečeno promenom kontinenata i kultura omogućilo da se laserskom preciznošću fokusira na rad kojim se u datom trenutku bavi. Poput mnogih slikara imigranata pre njega (Marka Šagala, Haima Sutina, Bena Envonvua, da spomenemo samo neke), iskustvo stečeno usled napuštanja zemlje porekla i dolaska na Zapad proizvelo je izvesnu „drugu vizijuˮ, sposobnost da se istovremeno postoji u dva različita sveta i jasno razumevanje tih svetova. Te simultanosti prostora i vremena daju Hadžihasanovićevoj praksi uvide koje drugi možda nemaju.ˮ

(Pančevac / N. S.)

Početak kulturne sezone: Freedom festival i dve izložbe u 44 minuta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.