Maksimalna je bila 29. avgusta kada je iznosila 223, dok je u celoj nedelji dostigla vrednost od 1138 polenovih zrna u kubnom metru vazduha. U ovoj nedelji se očekuje da će koncentracije polena svih detektovanih biljnih vrsta stagnirati, izveštava Zavod za javno zdravlje Pančevo.

Početak septembra je inače period najintenzivnije polinacije ambrozije, pa kako savetuje doktorka Dubravka Nikolovski iz Zavoda, osobe, osetljive na polen ambrozije, treba da preduzmu preventivne mere i da ograniče aktivnosti na otvorenom prostoru.

Ambrozija – najjači alergen ovih prostora

U Srbiju stigla pre 70 godina

Ambrozija je jedna od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. U pitanju je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m, listovi su jajolikog oblika posuti dlačicama. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra raspršuju i na više kvadratnih kilometara a zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Prvi put u Srbiji je primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine.

Uglavnom ne znamo ni kako izgleda, ne slutimo da na kraju dovodi do ozbiljnih plućnih bolesti, niko nas ne juri da je uništavamo, zavodi za zdravlje se trude da ljude upoznaju kakve posledice izaziva, ali je imamo u mnogo većoj količini nego zemlje Evorpske unije u okruženju. Reč je o ambroziji.

Kao anegdota se prepričava i to da su stanovnici Zmaj Jovine ulice, posle rekonstrukcije, na uličnim travnjacima kao posebno dekorativni žbun obrezivali i gajili ambroziju. Ali, iako je od tada prošlo više od jedne decenije, većina ljudi i dalje nema pojma kako ona izgleda.

Nema sumnje da u Pančevu ambroziju sistematski uništava JKP „Zelenilo“, kao i da i Grad Pančevo duže od decenije konkuriše i dobija novac iz fondova Evropske unije za njeno suzbijanje, kao i da u too ulaže i značajna sredstva (ove godine 23,5 miliona dinara). Ali, sve su to mere koje dosežu uglavnom do javnih površina, dok ambrozije najviše ima na njivama, međama, pored puteva… To je bio i razlog da stručnjaci iz pančevačkog Zavoda za javno zdravlje u toku jula obiđu seoske mesne zajednice kako bi ljude poučili da ambrozija nije samo korov koji jede hranu i mesto kultivisanim biljkama, nego da je i po zdravlje svih, pa i njihovo, ovo veoma opasna biljka. Najbolja je prevencija, to jest njeno uništavanje na vreme, pre cvetanja, pa i izbijanja iz zemlje.

Treba je prepoznatiFoto: Pixabay

– Najefikasnija mera je mehaničko ručno čupanje iz korena, a nešto manje efikasna redovno košenje na visinu do 5 cm. Kositi je zato treba redovno, tokom celog leta i početkom jeseni, na svake dve nedelje. Postoje i hemijske mere sa herbicidima, ali one nisu toliko uspešne, a nose i rizik po ljude i useve – objasnila je primarijus doktorka Dubravka Nikolovski u izjavi za „Pančevac“.

Podaci iz sektora za zaštitu životne sredine pokazuju da je u poslednjih nekoliko godina koncentracija polena ambrozije prepolovljena u Pančevu. Doduše, podaci bi bili mnogo validniji kada bi mesto za merenje polena bilo bar u predgrađu, a ne na zgradi Gradske uprave. Pored toga, trebalo bi imati u vidu da i iskustva iz Evorpske unije pokazuju da je, kako navodi i doktorka Nikolovski, najuspešniji metod dugoročnijeg suzbijanja ambrozije njeno čupanje, a ne košenje.

Za alergične bitno i koliko ima ambrozije tokom cele sezone

U knjigama piše da ambrozija počinje uglavnom da cveta sredinom jula i da izdržava i do novembra. Ipak, najinenzivniji period cvetanja jeste kraj avgusta i početak septembra, što pokazuju i poslednja merenja. Za alergične je bitan i takozvani kumulativni uticaj tokom cele sezone cvetanja. Zato treba što je više moguće što manje vremena provoditi napolju.

– A po dolasku u kuću alergični ljudi treba da presvuku odeću, operu kosu, istuširaju se. Redovno treba održavati i higijenu u kući, kao i higijenu kućnih ljubimaca na kojima se polen lako zadržava – saveti su doktorke Nikolovski.

U Srbiji se ni približno ne zna koliko je ljudi alergično na razne vrste polena. Zdravstvena zaštita u tom domenu još je nerazvijena, što znaju i Pančevci, jer skoro je nemoguće stići do subspecijalista alergologa iako se Opšta bolnica potrudila da ih zaposli. Ipak, za savet i prvu prevenciju mogu da posluže i otorinolaringolozi „opšte struke“, ali na žalost, alergičari zbog astme često završavaju i kod pulmologa.

Klimatske promene dovode do sve ranijih sezona polena i povećana proizvodnje polena u biljkama, pa time raste i pritisak na zdravstveni sistem, a treba imati u vidu i indirektne troškove zbog propuštenih radnih dana. Izračunato je da zdravstvei sistemu u Evropi trenutno troške čak oko 130 milijardi evra godišnje na lečenje od alergija na razne polene. I kod nas nadležni često upozoravaju da bi za ambroziju pored javnih i atarskih puteva, kao i duž železničkih pruga, trebalo da se pobrinu „privredni subjekti“, odnosno vlasnici zemljišta. Ali „trebalo“ ne znači i da „moraju“. Treba znati i to da Komunalna milicija nije nadležna za njive i zemljišta van gradskog područja, nego sanitarna inspekcija. Postoje čak i kazne koje niko ne primenjuje. Ipak, pre bi trebalo razmisliti o nagrađivanju – kao u Hrvatskoj ili Mađarskoj – to jest novčanoj nadoknadi po broju iščupanih primeraka ambrozije. I to bilo jeftinije nego da sve više para iz zdravstveno sistema odvajamo za lečenje alergija, astme, a onda i težih problema sa plućima.

(Pančevac / N. S.)

NIKOLOVSKA: Koncetracije polena ambrozije u Pančevu niža nego prošle godine