DARKO JEŠIĆ: Kulturna politika prilika da se učini nešto dobro

Čovek je od kulture – po delima bi se mogao nazvati piscem, pa i rokerom. U junu ove godine bila je vest da u Gradskoj biblioteci predstavlja zbirku poezije „Zenica kruga”. Pre četiri godine je objavio roman „Via Dolorosa”. A sigurno je od mladih dana hteo da bude pisac jer je počeo baš u „Rukopisima”. Knjiga „Rokeri iz neolita” još pre toga povezala ga je sa Starčevom, gde se preselio iz Brestovca. Od 2018. godine bio je na čelu Doma kulture u tom selu. A onda je u novom sazivu Gradskog veća, posle ovogodišnjih izbora, dobio resor kulture i omladine. Imajući u vidu i njegove „kulturne korene”, bez obzira na povezanost i s politikom, bez koje se ne može na čelo neke kulturne ustanove, a kamoli u Gradsko veće, prvo pitanje za Darka Ješiće i jeste, s obzirom na to da je voditi kulturu ipak misionarski posao, šta bi želeo da postigne na novoj funkciji i po čemu bi želeo da ga se kultura seća.

– Kulturu doživljavam kao sveukupno oplemenjivanje čoveka, istovremeno i njegovo finalno uobličavanje. Kultura je ključna duhovna neizostavnost koja obezbeđuje lični identitet, društveni status i najzad ispravan odnos prema svetu. Prema tome, smatram da moj pristup ovom važnom resoru nužno nameće mnoštvo različitih sagledavanja mogućnosti za delovanje. U prethodnom periodu detaljno sam se upoznao s postojećim kapacitetima, ali i kulturnim potencijalima našeg grada, pa imam jasniju sliku na osnovu koje bih mogao da osmislim i svoje delovanje. Osim toga, poznajem i probleme s kojima se ustanove kulture suočavaju već duži niz godina, a oni se tiču uglavnom infrastrukture. Ovakvi izazovi bude kreativnost i podstiču na dinamiku, te sam u vezi s tim među najvažnijim ciljevima u samom temelju postavio sistematsko rešavanje problema i što veći procenat iskorišćenja postojećih resursa. Jači marketing i čvršće povezivanje ljudi i naših ustanova, sa akcentom na većem prisustvu omladine, takođe predstavlja moje strateško opredeljenje. Pančevo je posebno upravo zbog naročitog kulturnog nasleđa, ima bogatu kulturnu ponudu, programe i manifestacije po kojima je prepoznatljivo. To je veliki kulturni, ali i turističko-privredni potencijal. Još uvek ne razmišljam o nekoj novoj manifestaciji, jer smatram da se tom pitanju, osim određenog protoka vremena, mora pridodati i veoma velika pažnja, a uz to i osluškivanje potreba naših sugrađana, pa će, ubeđen sam u to, za vreme mog mandata sigurno doći neka dobra i prava ideja po kojoj bih voleo da me kultura našeg grada upamti.

• Možete li da nam otkrijete kakva metodologija se primenjuje za kulturu u raspodeli budžeta? Imate li priliku da se borite za svoje potrebe ili vam pripada ono što ostane?

– Svaki resor u okviru gradskog budžeta ima zakonske okvire kojih se moramo pridržavati. U tom realnom polju mogućeg sredstva raspoređujemo vrlo pažljivo, prema potrebama ustanova koje smo prethodno istražili i utvrdili. U vezi s tim, kulturne ustanove nam pomažu svojim predlozima za kreiranje budžeta. Naravno, kao i u običnom svakodnevnom životu, nikada ne možete sve predvideti i sasvim je normalno da je uvek potrebno više, ali i u tom pogledu često izlazimo u susret ustanovama sa dodatnim sredstvima i tokom godine. Udruženjima iz oblasti kulture, kao i omladini, pružamo priliku da dođu do potrebnih sredstava i putem konkursa, kako bismo motivisali kreativne ideje.

Darko Ješić: „Pančevo se prepoznaje po kulturi”Foto: Radovan Đerić

• Bili ste vrlo „viđeniˮ u poslednje vreme na nekoliko manifestacija. Da li to znači da smo imali i dosta „kultureˮ?

– Kulture nikada dosta. Imali smo zanimljivo kulturno leto u organizaciji Doma omladine, Kulturnog centra Pančeva i kulturnih ustanova u naseljenim mestima, što je i dugogodišnja tradicija. Ono je ove godine počelo nešto kasnije zbog niza objektivnih okolnosti. Sve u svemu, Pančevo je i ovaj put imalo sadržajan letnji kulturni program, kojim su posebno bili zadovoljni omladina i naši najmlađi. Usledili su „Dani Vajferta”, „Rukopisi”, pa obeležavanje jubileja, a uz njih i redovni godišnji programi brojnih vrednih udruženja. Podelili smo nagrade najboljim studentima u saradnji s Kancelarijom za mlade i Regionalnim centrom za talente „Mihajlo Pupin”. Leto je za nama, a čeka nas i bogata kulturna jesen, počev od 52. „Eks teatar festa”, preko Džez festivala, pa do niza novogodišnjih programa, tako da bi se moglo reći da u kulturi nema odmora tokom cele godine. I to je dobro, nećemo se zaustavljati, jer je kultura ipak ono po čemu je naš grad naročito prepoznatljiv.

• Šta su „rak-raneˮ Pančeva kada je kultura u pitanju? Da li Muzej u smislu (ne)uslova za stalnu postavku, restitucija prostora institucija kulture, smeštanje i zaštita fundusa Likovne kolonije „Deliblatski pesakˮ? Šta biste vi prvo rešavali?

– Usudio bih se da kažem da te „rane”, kako ih nazivate, ipak nemaju smrtonosan malignitet. Rešavanju problema koje ste naveli pristupamo sistematski, pažljivo i s namerom da rešenja budu trajnog karaktera. Kada je reč o Muzeju, u procesu smo izrade nove projektno-tehničke dokumentacije kojom bismo obuhvatili sve ono što predstavlja smetnju za pun kapacitet rada ove ustanove. Muzeju je potrebno više prostora za veliki broj eksponata po istorijskim epohama. Dobrom organizacijom i pomoću sredstava koja će povodom ovog, ali i drugih pitanja, biti uložena, situaciju ćemo, nadam se, u doglednom vremenu konačno prevazići. Planiramo da fazno rešavamo i sam ulaz u Muzej, pa instalacije i prostorije depoa. O tome sam nedavno u više navrata razgovarao s menadžmentom ustanove. Muzej je jedna od najznačajnijih institucija našeg grada i učinićemo sve da zablista u punom sjaju. Sva ta velika pitanja traže određeno vreme, a ja ću se truditi da tokom svog mandata na njima posvećeno radim. Što se tiče fundusa Likovne kolonije „Deliblatski pesak”, smatram da je pitanje smeštaja i zaštite ove baštine takođe jedno od važnijih pitanja u sferi kulture i u vezi s tim imam već određene ideje i predloge za rešenja koje ću podeliti sa svojim timom, kao i sa Zavodom za zaštitu spomenika, pa ćemo već tokom sledeće godine izaći sa određenim predlozima. Ne zaboravimo ni ustanove kulture u naseljenim mestima. Svaka od njih ima neki svoj manji ili veći problem koji je zreo za rešavanje. O svemu vodimo računa, ali istovremeno sve radimo pažljivo, u međusobnim konsultacijama i sa određivanjem realnih nivoa prioriteta.

• Lepo je u prigodnim prilikama govoriti kako će „Grad stati iza toga i toga…ˮ. Ali para ipak nema za sve. Šta su onda prioriteti za vas?

– U kulturi ima mesta za svakoga, ali kvalitet je presudni kriterijum koji određuje koliko će pažnje i prostora neko imati na raspolaganju. To ne znači da ćemo se nekoga odreći, već su putevi do ostvarivanja ciljeva različiti u zavisnosti od toga šta pančevački kulturni poslenici nude. I uvek nađemo način da pomognemo, u najvećem broju slučajeva, pa otud dajemo sebi puno pravo da kažemo kako ćemo stati iza svega što afirmiše naš grad i našu kulturu. Naravno da nema uvek dovoljno sredstava za sve, ali ni prohtevi nisu uvek realni, pa gledamo da pomoć koju pružamo zadovoljava osnovne kriterijume za realizaciju onoga što je predmet naše pažnje. I povodom toga smo veoma ponosni, jer je do sada u tom pogledu sve odlično funkcionisalo.

Darko Ješić – i autor romana, zbirke pesama i monografije o starčevačkom rokenroluFoto: Radovan Đerić

• Vi ste i sami umetnik – pisac. Kako ide pisanje sa ovom politikom? Ne samo u smislu vremena nego i mira i otklona od svakodnevice.

– Vreme potrebno za umetničko stvaralaštvo oduvek je bilo predmet borbe, a naročito kada je umetnik društveno angažovan. Kao direktor Doma kulture u Starčevu uspeo sam da napišem svoj prvi roman i prvu zbirku poezije. Mislim da me posebni poslovni izazovi izuzetno motivišu da budem vredniji i da tražim to vreme kako moj književni rad ne bi bio zapostavljen. Bavljenje kulturnom politikom sam oduvek doživljavao kao priliku da, izvan svih okvira, učinim nešto dobro i korisno za sredinu u kojoj živim. Rukovodeći se time, u Starčevu sam uspeo da ostvarim najveći deo svojih ciljeva, a da to nije previše uticalo na moj književni angažman. Pitanje otklona od svakodnevice je pitanje dobre percepcije trenutaka na dnevnom nivou – rukovodilac i stvaralac nisu podvojene ličnosti. Pitanje je jedino kojoj dajete prednost u određenim okolnostima. U današnjim vremenima mir je luksuz, ali on nije nešto što nam samo po sebi dolazi. Za taj mir, a naročito stvaralački mir, čovek se mora boriti kao za slobodu, jer i on je bitan deo individualne slobode.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Dani Rumuna u Glogonju! Ješić: Raznolikost čini lepotu naše zajednice

JEŠIĆ: Grad je posvećen očuvanju kulturne baštine