Priča o jednom gradu: Monografija o 160 godina Gimnazije

Bez ideoloških magli i skrivanja i sa dopunom i o najnovijem delu svoje istorije, monografija o 160 godina postojanja pančevačke Gimnazije, iako je treća, potpuno je novo i značajno svedočenje i o istorijskom putu našeg grada. Zahvaljujući trudu profesora, iz podruma istorije na svetlo dana izvučena je i zastava ove školske institucije. A javnosti je na promociji upriličenoj u Gimnaziji u subotu, 7. decembra, predstavljena i iz zida iskopana vremenska kapsula iz 1888. godine.

Kad jubileji počnu sitno da broje, pa se i desetogodišnjice više ne primećuju, već se smatraju redovnim sledom zbivanja, znači da se po nekoj instituciji i istorija može meriti. Zato nema zbora da je 160 godina pančevačke Gimnazije „Uroš Predić” u stvari priča i o Pančevu. Pošto se ciljevi i naumi svake vlasti uvek najbolje vide kroz školske sisteme, kako na promociji monografije izdate povodom ovog jubileja priređenoj u Gimnaziji u subotu, 7. decembra, reče profesor istorije Aleksandar Đorđević, istorija Gimnazije svedoči i o istorijskim činjenicama koje su pratile Pančevo, od pograničnog mesta u Habzburškoj monarhiji pa sve do grada u središtu neke nove države.

Istoričar Aleksandar Đorđević, zaslužan za vredan doprinos i istoriji grada, i profesorka Valentina Parović, urednica monografije – ogledala jedinstvenog duha GimnazijeFoto: N. S.

Monografija bez ideologije

Takođe nema zbora da su se gimnazijski profesori, uz pomoć ljudi iz Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva, svojski potrudili da svome gradu podare nove značajne domete. Najpre zato što je monografija o 160 godina postojanja ove školske institucije, na kojoj je radio tim od 28 profesora, s profesorkom srpskog jezika i književnosti Valentinom Parović na čelu, potpuno nova istorijska knjiga. Prethodna, iz 2008, dobrim delom se naslanjala na prvu monografiju, izdatu povodom stogodišnjice 1963. godine. To ne znači da su one bile loše, rekao je profesor Đorđević, koji je rukovodio istorijskim delom tima, ali se nametnula potreba za otklonom od doba socijalizma, i zbog jezika, a posebno zbog obuhvata činjenica koje su iz ideoloških razloga bile izostavljene.

– Imali smo i šezdeset godina apsolutnog mraka u radu Gimnazije, od 1963. do 2023. godine. Pored toga, proučavajući najstariji period, koji je meni pripao u zalog, došao sam i do zaključka da su mnoge stvari iz prvih šest decenija Gimnazije izostavljene iz ideoloških razloga. Za moju koleginicu Dubravku Đorđević, koja je radila u vreme Drugog svetskog rata, problematično je opet bilo pronalaženje građe. Posebna priča je period od šezdeset godina koji nedostaje u prethodnoj monografiji, pa je za profesorku Valentinu Gvozdenović postojala dilema o tome šta odabrati od vrlo obimne građe – otkrio je profesor Đorđević i neke detalje u radu na monografiji.

Monografija o pančevačkoj GimnazijiFoto: N. S.

Duh slobodne misli

U publici, u prepunoj „svečanoj sali” Gimnazije, napravljenoj i za ovu priliku spajanjem „petice” i „šestice” na spratu, mogli su se osetiti zajedništvo i neka vrsta razumevanja, čak i između sadašnjih đaka koji još nisu ni punoletni i onih bivših koji su posle ko zna koliko vremena ušli u zdanje u kojem su počeli da stasavaju u ljude, od kojih neki čak mogu da se sete izdavanja prve monografije. Zato je možda osnovna ideja vodilja u stvaranju nove monografije, kako je rekla urednica Valentina Parović, i bila da se prikaže taj jedinstveni duh pančevačke Gimnazije.

– Sve gimnazije imaju isti nastavni plan i program, pa se onda postavilo i pitanje po čemu se naša škola izdvaja. Razmišljajući kako to da pokažemo, došli smo na ideju da u pomoć pozovemo bivše učenike, koji su danas krem da la krem našeg društva, kao oni koji vode naučni, umetnički, sportski život. I veoma smo ponosni što su mnogi od njih odgovorili i priložili svoj autorski tekst, hoteći da pokažu šta je za njih Gimnazija bila, a i šta je ona danas – rekla je na promociji profesorka Parović.

Biće mesta i za njih u nekoj sledećoj monografijiFoto: N. S.

O tome čemu ih je Gimnazija naučila i kako ih je i kao ljude gradila, posvedočili su ponajbolje tekstovi bivših učenika koje su čitali oni sadašnji. Na stranicama s patinom o svom odnosu prema školi pisalo je i pet direktora koji su Gimnazijom rukovodili posle 1990. godine, a zatim i sadašnji profesori, od kojih su većina bivši učenici Gimnazije.

– Da ovu školu krasi posebna energija, posebna ljubav koja se oseti, posvedočiće i svi naši đaci, i prema školi i prema njima. Profesori su pisali o tome šta je njima Gimnazija značila nekada kao škola, a šta im je donela s ove druge strane, s katedre. Veoma bogat život naše škole i u vannastavnim aktivnostima oličen je u rubrici „Školski život”, na plavim stranama. A na kraju, na ljubičastim stranama, koje simbolizuju budućnost, nalazi se drama naše bivše učenice, dramaturškinje Katarine Nikolić, u kojoj se govori upravo o budućnosti naše škole – kazala je takođe profesorka Parović.

Kapsula i zastava

Jedinstven i ekskluzivan deo obeležavanja jubileja Gimnazije „Uroš Predić”, koje je počelo još prošle godine jer je osnovana 1863, jeste i otkrivanje vremenske kapsule u zidu škole. Za nju se nije znalo, ali su dokumenti ukazivali na to da postoji „spomenica”, kako su je nazvali graditelji kada je 1888. podignuta školska zgrada.

– Na osnovu kuckanja čuli smo gde je šupljina u zidu i otkrili da kapsula stvarno postoji. Šta se zapravo dogodilo? Neko je nekada taj prostor, koji je po prvobitnoj nameri trebao da bude pokriven samo crnom mermernom pločom s natpisom „Završni kamen” i datumom 19. novembar 1888. godine, zamalterisao, a potom nešto rukom tu napisao. I tu je ona stajala sve do našeg otkrića – ispričao je profesor Đorđević.

Učenica četvrtog razreda Sanja Novakov pored vremenske kapsule u zidu – budućnost i prošlost jedinstvenog duha pančevačke GimnazijeFoto: N. S.

U kratkom filmu koji je sledio publikum je mogao da vidi deo onoga šta je pohranjeno u staklenoj kapsuli – od fotografija, preko odlično očuvane mape tadašnjeg Pančeva, slika i planova zgrade, pa do prvih godišnjaka škole. U Muzeju, gde je otvarana, sve je zatim pažljivo smešteno nazad, a „spomenica” se vratila tamo gde je i nađena – ali sada iza staklenih vratanaca. Dokumentacija je skenirana, slikana i replikovana, pa je sigurno da ćemo u dogledno vreme svi imati priliku da vidimo i detalje svih tih artefakata.

Dan kada je 1927. osveštana gimnazijska zastavaFoto osnova: Istorijski arhiv Pančevo

A od vunenih vremena zastava Gimnazije, nastala još 1927. godine, spasla se zahvaljujući fotografiji pronađenoj u Arhivu. U podrumu istorije završila je takođe zbog ideoloških razloga. I to najverovatnije, kako reče profesor Đorđević, ne toliko zbog grba Kraljevine Jugoslavije na jednoj, nego zbog Svetog Save na drugoj strani. A uz nadu da ona više nikome neće zasmetati i da ideologije više nikada neće krojiti ni programe ni istorijske zapise, posetioci, uglavnom bivši đaci, za uspomenu, na kraju su obišli i „dvojke”, i „trojke”, i neke druge učionice. Slikali su se za uspomenu, a zatim otišli na subotnji ručak, ponosni, možda malo i nadobudni, jer su i oni deo istorije ove najznačajnije obrazovne ustanove u Pančevu.

Direktorka Zorica Pomar: Po Gimnaziji se Pančevo prepoznaje

Pozdrav direktorke Zorice Pomar na početku promocijeFoto: N. S.

„Duga tradicija Gimnazije uliva svakome poštovanje. I ja sam njen bivši đak, kao i članovi moje porodice, tako da je ta tradicija utkana i u moju ličnu prošlost. Bez sumnje, mi smo i najprepoznatljivija škola u gradu. A ono što mene vodi i motiviše u radu, sada kao direktora, jesu pre svega ljudi. Jer pored duge tradicije, ponosna sam i na ono što je danas Gimnazija, na uspehe, na našu decu, koja su dobra, kreativna, na moje kolege. Ono što nas sve vodi u radu jeste naum da od naših đaka napravimo dobre ljude – misleće, vredne i radne, da stvorimo buduće generacije koje će razmišljati, raditi na sebi i imati osećaj pripadnosti i školi, i gradu, i državi. Iako živimo u doba sve manjeg poštovanja rada i obrazovanja, ističem da ipak imamo sjajnu saradnju sa Savetom roditelja. Ali uvek govorim – nismo mi tu da prvenstveno vaspitavamo, mada i u tome možemo da pomognemo, nego smo tu da naše đake na prvom mestu obrazujemo, da ih naučimo da rade, da misle. I treba još svi mnogo da radimo, jer čekaju nas i novi izazovi, kao što je i državna matura.”

(Pančevac / Nevena Simendić)

NOVA ZGRADA U OKVIRU GIMNAZIJE: Pančevo danas i sutra