PANČEVO PAMTI: Dan sećanja na stradale Rome

Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je 16. decembra na Spomen-kompleksu „Stratište”. Događaju su prisustvovali Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici diplomatskog kora i Jevrejske opštine Pančevo, pripadnici Vojske Srbije, kao i građanke i građani. Istorijski izvori navode da je na ovaj datum 1942. godine Hajnrih Himler izdao izvršnu naredbu o deportaciji i likvidaciji svih Roma na teritoriji trećeg Rajha.

U ime Grada Pančeva govorio je Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada Pančeva. On je rekao:

– Nikada nećemo saznati koliko je nevinih Roma stradalo, ali ćemo sigurno znati da je to narod, uz jevrejski i srpski, koji je kako su isplanirali trebalo istrebiti tokom te tragične četiri godine. Rat u Srbiji je počeo i ranije, 6. aprila 1941. Svi znamo da je tada na desetine tona bombi palo na prestonicu Srbije. Ubijeno je preko 2.500 nedužnih ljudi, a u nekoliko gradova tadašnje zemlje, van Srbije, na nemačke tenkove padalo je cveće. Već 13. aprila, nemački precizno, izašli su spiskovi Roma, Jevreja i Srba koji su lišeni svih građanskih prava i sloboda. Devet dana kasnije u Pančevu se dogodilo prvo masovno pogubljenje na teritoriji okupirane zemlje – trideset šestoro Pančevki i Pančevaca je streljano ili obešeno na Starom pravoslavnom groblju.

Kako je Kiš dodao, film o tome je snimljen kamerom nemačkog vojnika i danas predstavlja jedno od najstrašnijih svedočenja o Drugom svetskom ratu. Već u junu formirani su logori u Beogradu, Pančevu i celom Južnom Banatu, a masovne likvidacije organizovane su na jesen 1941. godine na Stratištu.

Predsednik Skupštine grada Pančeva je nastavio:

– Kao što su precizno znali koga treba likvidirati i pre same okupacije, tako su zločinci znali i kakav su zločin ovde počinili, te su u leto 1944. godine mesecima uništavali materijalne i pisane tragove o svedočenju koliko je ljudi ovde ubijeno: istoričari kažu – između deset i 12 hiljada. S pravom se kaže da narodi koji ne poznaju svoju prošlost ne razumeju vreme u kome danas žive. Isto tako, narodi koji se ne sećaju i ne poštuju istoriju rizikuju da se ona ponovi. Mi nismo ni takav narod, a ni takav grad – Pančevo pamti, Pančevo se seća. Pančevo je grad u kome danas živi 25 nacionalnih zajednica, koji se vekovima poštuju, uvažavaju i vole, a temelj tog bogatstva različitosti čini romska nacionalna zajednica. Grad Pančevo je uvek pomagao, sada pomaže i pomagaće ubuduće sve one koji neguju istoriju sećanja. Svima onima koji su ovde ubijeni i svima onima koji su pali za našu današnju slobodu – večno hvala i slava im.

Potom je Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kazao:

– Okupili smo se danas na ovom stradalnom mestu, kako bismo se prisetili jednog od najtužnijih poglavlja iz vremena okupacije u Drugom svetskom ratu. Nemilosrdna sila rušila je tada svaki pojam ljudskosti, samilosti i pravde. To je bilo vreme kada je genocidna politika nacističkog režima pokazala svoje lice i Srbi, Jevreji i Romi kao progonjene grupe od okupatorskog režima ispisali su još jednu stranicu zajedničke, mučeničke, istorije. Pre rata, romske zajednice u Nemačkoj suočile su se sa programima prisilne sterilizacije, a do kasnih tridesetih godina dvadesetog veka mnogi od njih su bili zatvoreni u logorima i isključeni iz javnog života. Situacija se, naravno, dodatno pogoršala kako je počeo Hitlerov prodor na istok. Romi su masovno deportovani u koncentracione logore, gde su bili podvrgnuti prinudnom radu, nehumanim eksperimentima i masovnim pogubljenjima.

Ministar je objasnio da su na Balkanu, što kroz naredbe okupacionih vlasti u Srbiji, što kroz delovanje monstruozne nacističke Nezavisne Države Hrvatske, Romi masovno stradali. Prema podacima iz elaborata anketne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Banatu, saznaje se da su na Stratištu pored Jevreja i Roma smrt našli i brojni Srbi. Zaključio je:

– Danas, kada gradimo dostojnu kulturu sećanja na žrtve iz prošlih ratova, napominjem da će naše ministarstvo, kao i Vlada Republike Srbije, učiniti sve da ovo masovno gubilište i stradanje Roma, nikada ne bude zaboravljeno. Naša je obaveza i dužnost da se njihove muke i patnje nikada ne zaborave.

Dalibor Nakić, Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kazao je:

– Pored Roma ovde je na monstruzan način ubijen veliki broj nama bratskih pripadnika srpskog i jevrejskog naroda. Izražavamo pijetet prema svim nevino nastradalim žrtvama zločinačkog nacističkog režima. Svet ne sme zaboraviti činjenicu da su ljudi u nacističke logore ulazili na kapije, a izlazili kroz njih kroz dimnjake krematorijuma. Posebno je bolno što je među žrtvama bio veliki broj nedužne dece. Naša obaveza je da ne dozvolimo da se 1,2 miliona žrtava tokom Drugog svetskog rata relativizuju i zaborave. Mi, Romi, moramo da negujemo kulturu sećanja. Naša divna, antifašistička država Srbija pokazala je veliku posvećenost ovom pitanju kako se strahote nikada ne bi ponovile. Romski nacionalni identitet, kultura i običaji integrisani su sa srpskom kulturom, što našu lepu Srbiju čini bogatijom i jačom. Smatramo da kroz procez inkluzije Roma. koji se odvija, možemo da damo još veći doprinos prosperitetu naše države. Romi su oduvek bili miroljubiv narod koji je protiv bilo kakvog nasilja.

Nakić je izgovorio, možda, i ključnu stvar: u romskom jeziku ne postoji reč za „rat”, Romi se mole za mir – najdragoceniji je ljudski život i Stratište je mesto na kome treba na to ukazati. Zaključio je:

– Siguran sam da je romski narod krenuo u svetliju budućnost. Istovremeno, s ponosom ćemo se uvek sećati naših predaka koji su životom platili slobodu koju danas imamo.

(Pančevac / Siniša Trajković)

GRADSKA BIBLIOTEKA Pogledajte kako je Pančevo obeležilo Svetski dan Roma