Dolaskom hladnih dana divlje ptice otežano pronalaze hranu, podsetilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i pozvalo građane da im odgovarajućim prihranjivanjem pomognu da lakše prežive zimu.

U prethodnih 50 godina zabeležen je pad brojnosti kod čestih, takozvanih običnih ptica, što je najočiglednije kod vrabaca pokućara, kojih je, prema studijama, oko 247 miliona manje. „Zimska prihrana je prvi i najmanji korak koji građani kao pojedinci mogu odmah da preduzmu i pomognu određenim vrstama koje posećuju hranilice. Pored pokućara, na hranilicama se mogu očekivati i poljski vrabac, velika, plava i jelova senica, zelentarka, čižak, češljugar, obična i severna zeba, veliki detlić, kos, drozd borovnjak, gugutke…”, navode iz DZPPS-a.

Iz društva savetuju i da se sa prihranom ptica počne samo kada postoji mogućnost da se prihranjuju kontinuirano, jer se one naviknu na stalni izvor hrane. Kako navode, uvek treba početi sa manjom hranilicom a ona se može napraviti i od obične plastične flaše. Najvažnije je, napominju, da hrana ostaje suva kako se ne bi kvarila od vlage i tako narušila zdravlje ptica. Ptice, kojima je potrebno i određeno vreme da se naviknu da dolaze na hranilicu, najviše vole suncokret, ali će se poslužiti i lomljenom pšenicom, kikirikijem, orasima, bademom.

Izložba o pticama koje stanuju u gradovima
Iz društva ukazuju da one vole i masne kugle koje se nabavljaju u prodavnicama za kućne ljubimce, a pojedine poput kosova ili drozdova borovnjaka vole sirovo voće. „Dobro je da se u blizini hranilice pticama ostavi i posuda sa čistom vodom. Veliki broj ptica na hranilici može privući ptice grabljivice koje se prirodno hrane sitnijim pticama ili mačke. Sitne ptice se sklanjaju od opasnosti iz vazduha tako što se sakriju u žbunju. Postavite hranilicu u blizini nekog žbunja, a ukoliko je u vašem dvorištu, možete napraviti gomilu grančica, svojevrsni improvizovani žbun, u koji će ptice moći da se sklone”, objašnjavaju iz društva.

Prihranjivanje je, kako napominju, višestruko korisno i zabavno i ljudima. „Pojavljivanje različitih vrsta koje možete posmatrati, njihovi međusobni odnosi, različita oglašavanja – sve to pruža lekovitu vezu sa prirodom, pogotovo u gradskim sredinama. Razigrane scene na hranilici vrlo brzo postanu neophodna dnevna doza radosti, što potvrđuju i različite naučne studije koje govore o blagotovornom uticaju ptica na mentalno zdravlje ljudi”, tvrde u DZPPS-u.

ZA PANČEVCE NIJE IZNENAĐENJE: Sove ušare opet zimuju u NJegoševoj