U poslednjih mesec dana mnogo Pančevaca primetilo je veliki broj
sova, a reč je o malim ušarama ili utinama, koje su formirale zimsko
jato u samom centru grada.

To se pre svega odnosi na Gradski park, odnosno na dve breze kod muzeja, kao i na još četiri drveta iste vrste u Njegoševoj ulici.

Poznati pančevački ornitolog dr Zoran Manasijević napominje da je ovih dana prebrojao oko 70 primeraka te vrste ptica, što je za Pančevo izuzetno veliki broj.

On ističe da se sove ušare zimi grupišu na nekim mirnim mestima, a to su obično parkovske sredine sa grupama drveća, kako listopadnih, prvenstveno breza, tako i četinarskih.

– To grupe drveća nalaze se i u dvorištima, primera radi, ambulanti ili crkava. Znači, traže neka mirna mesta gde nisu toliko izložene vetru i drugim vremenskim prilikama, baš kao što su mesta u Njegoševoj ulici ili kod muzeja. Recimo, poslednji put sam izbrojao 32 primerka u centru, po 16 kod muzeja i u Njegoševoj, ali ih je maksimalno bilo oko 70. Poređenja radi, pre petnaestak godina u dvorištu nekadašnje Direkcije za uređenje grada Pančeva bilo je maksimalno 40 do 50 primeraka. Ove godine bilo je jedno veliko jato i na Korzou, gde je okolni pločnik sav bio zatrpan belim izmetom i gvalicama. Međutim tamo su radnici „Zelenila“ sekli grane drveća, pa su sove napustile to mesto, jer ne vole uznemiravanje. Našle su novu lokaciju kod muzeja – kaže ovaj osvedočeni ljubitelj ptica.

Kako znamo da negde ima sova?

– Znamo tako što ispod drveta imamo bele fleke, to jest njihov izmet, i gvalice, nesvarene ostatke plena, nalik na „ćevapčiće“, koje sove izbacuju kroz usta. I u tom „pakovanjcu” se nalaze dlaka, perje, kosti, kljun, kandže, sitnih sisara i ptica, kao i hitinske ovojnice od insekata… Ti nesvarljivi delovi ptica, glodara ili insekata se u mišićnom delu želuca grupišu u gvalice koje sova obično premazuje tankim slojem slojem sluzi. Ove ptice gutaju sitniji plen u celosti, a krupniji, kidaju, oštrim kljunom i gutaju deo po deo. Dakle, sove najviše vole da jedu mišolike glodare, a ređe sitne ptice, guštere, žabe, insekte i u tom pogledu one su veoma korisna vrsta za čoveka. Na primer, Izraelci su to primetili i, umesto da upotrebljavaju hemiju za uništavanje pacova ili miševa, oni koriste sove na poljoprivrednim površinama, gde im prave veštačke kućice. I tako vrhunski regulišu populaciju glodara – navodi Manasijević.

Sove se tokom dana odmaraju, spavaju, jer su noćne grabljivice i noću pojedu ogroman broj glodara.

– Ova sova koja pravi zimska jata je mala ušara ili utina. Zove se tako zato što ima „uške“ – čuperke na glavi. To je ona sova koja nas navodno izluđuje tokom prolećnih noći svojim prodornim pištanjem. Naravno i ova sova tiho huče, a pištanje je rezervisano za mladunce. Mladunci ti koji tokom noći dovikuju roditelje da im donesu hranu. Sove su aktivne po mraku. Imaju savršeno razvijeno i čulo vida i čulo sluha. Oči su im velike, a ušni otvori su asimetrični, pa imaju trodimenzionalnu sliku zvuka. Tako u potpunom mraku tačno čuju gde miš nalazi, odnosno to njegovo kretanje ili šuškanje. Čak u noćnom lovu više koristi sluh nego vid. Pored toga, imaju to kamuflažno sivkastosmeđe isprugano perje, i posebnu građu unutrašnjih zastavica letnih pera koja su svilenkasta, tako da im je let potpuno bešuman. Jednostavno, glodar nije uopšte svestan šta ga je snašlo, jer u deliću sekunde sve bude gotovo. Sve u svemu, sove su veoma uspešni lovci. Obično love ili s neke osmatračnice, uglavnom grane, i pikiraju na žrtvu, ili to rade u niskom lelujavom
letu i samo se obruše na plen – priča ornitolog.

Prema njegovim rečima, sove, isto kao sokolovi, ne prave gnezda.

– One ne prave gnezda, već ili koriste gotove duplje u drveću, prirodne ili napuštene duplje detlića, a i to veoma retko pošto ljudi poseku sve što je šuplje i staro. Takođe koriste i napuštena gnezda drugih ptica, obično vrana, kao i veštačke kućice koje im postavimo. Danju obično spavaju na nekom skrovitom mestu u krošnji, na tavanu, a noću love. Interesantno je i da većina sova prilagođava reproduktivni ciklus populacionom ciklusu sitnih sisara kojima se hrane, pre svega mišolikim glodarima. Pa kada je plena mnogo, onda i sove iznesu više mladih u leglu. Nekada imaju i drugo leglo. Kada je oskudna ponuda hrane, neke sove nose jaja svake druge ili treće godine. Naravno taj populacioni gubitak nadoknađuju u godinama kada postoji porast brojnosti mišolikih glodara. Zanimljivo je i da se mladunci izležu u različitim periodima i onda je primetna razlika u njihovoj veličini – ističe Manasijević.

On dodaje i da sove brane svoja legla i mogu da budu veoma agresivne, naročito šumska i uralska iliti dugorepa sova, koja nastanjuje Vršačke planine.

– Negde tokom februara, utine napuštaju zimska jaja i postaju teritorijalne. Formiraju parove i traže odgovarajuća staništa. Obično četinare, sa napuštenim gnezdima svrake ili sive vrane. I tu negde od sredine marta do kraja aprila, maja se gnezde. Tada i kreće to čuveno pištanje koje mnogim ljudima strašno smeta. Sove su
noćne ptice i da bi komunicirale međusobno, moraju da budu bučne. Reč je o tihom hukanju mužjaka, kada označava teritoriju i priziva ženku. Ženka obično kmeči, a mladunci traže mamu i tatu prodornim pištanjem. Kada malo odrastu, ptići napuštaju gnezdo i kriju se po okolnim granama. E sada, to pištanje nekim ljudima smeta i zbog toga ih proganjaju, a uz to idu predrasude da donose smrt, pa im seku stabla gde se gnezde ili formiraju zimska jata ili ih truju raznim insekticidima. A reč je zapravo o bićima koja su izuzetno korisna za ljude – kaže ovaj ornitolog.

U Srbiji ima deset vrsta sova, a najveća je buljina, dok se u Pančevu mogu naći pet vrsta, navodi Manasijević.

– Pored pomenutih utina, imamo i kukumavku, malu nabijenu sovu koja obično stoji na dimnjacima. Tu je i kukuvija, koja ima srcoliku glavu i obično se krije u rašljama krovova, po ambarima ili u crkvama. Nekada se u tim zimskim jatima nađe i ritska sova, slična utini, samo što ima kraće uškice i krupne žute okice. Ona voli otvorene terene i to je jedina sova koja se gnezdi na tlu i koja lovi tokom dana. Odnedavno se pojavio i ćuk, malena sova i mediteranska vrsta, prijatnog glasa, koji nas asocira na more – kaže ornitolog.

(Pančevac/J. Filipović)

ZA PANČEVCE NIJE IZNENAĐENJE: Sove ušare opet zimuju u NJegoševoj

PRIRODNjAČKO DRUŠTVO GEA I DRVENE KUĆICE Uralske sove se vratile na Vršačke planine