Razlozi za to, kao i dosad, bili su afirmacija višejezičnosti, razumevanje za različitosti, kao i očuvanje jezika i kulture svih etničkih zajednica, uz što bolju saradnju udruženja građana. Organizator i domaćin je ponovo bio Dom kulture, u saradnji sa Osnovnom školom „Moša Pijade”, ivanovačkom Mesnom zajednicom, Udruženjem banatskih Bugara – Palćena „Ivanovo–Banat” i Mađarskim kulturno-umetničkim društvom „Bonaz Šandor”.

I još jednom su svi koji su se zatekli u velikoj sali ivanovačkog Doma kulture imali čast, privilegiju i zadovoljstvo da se osete sve čari bogatstva jezika i kultura. Međunarodni dan maternjeg jezika obeležen je u prošli petak u ivanovačkom Domu kulture.

Program povodom ovogodišnje manifestacije otvoren je kao i uvek intoniranjem himne Srbije „Bože, pravde“. Jezik sastavni deo identiteta Nakon toga, uvodnu reč izgovorio je Valentin Mik, novinar i predsednik Udruženja građana „In medijas res“, koje je i osnivač ivanovačke manifestacije Međunarodni dan maternjeg jezika. On je naglasio da to mesto koje svojim bogatstvom jezika i kultura predstavlja pravi simbol zajedništva i međusobnog poštovanja.

– Ovaj praznik nas podseća na značaj maternjeg jezika, jer je on mnogo više od pukog sredstva komunikacije i kao takav deo je našeg identiteta, našeg nasleđa i naše veze sa prošloću i budućnošću – rekao je Mik.

On se zahvalio Gradu Pančevu na podršci i razumevanja značaja očuvanja jezičke i kulturne raznolikosti, posebno meštanima Ivanova koji iz godine u godinu dokazuju kako različitost može biti snaga a ne prepreka, što služi kao primer mnogima. A u ime glavnog pokrovitelja manifestacije Grada Pančeva prisutnima se obratio član Gradskog veća zadužen za kulturu Darko Ješić, koji je istakao da ovaj dan s jedne strane podseća na sva bogatstva naših jezika i kultura.

– S druge strane, podstiče nas da se više brinemo o toj baštini, a naročito o jezičkoj raznolikosti. Zapravo, naša sredina sredina poznata je kao simbol multikulturalnosti i suživota ljudi koji su došli iz različitih krajeva da žive ovde. Naravno, Pančevo je sredina otvorenih vrata, grad tolerancije i uzajamnog poštovanja – naveo je Ješić.

Od srpskog i mađarskog… A onda su krenuli nastupi a na binu su prvi izašli članovi KUD-a „Stanko Paunović” NIS–RNP, koji su pevali narodne pesme iz Srbije od Desanke Maksimović do Mike Antića, a najsnažniji utisak ostavila je jedna devojčica, koja se hrabro izborila s početnom tremom. Potom se hor ivanovačkog MKUD-a „Bonaz Šandor” predstavio pesmama na mađarskom, a na istom jeziku su recitovali učenici OŠ „Moša Pijade”. Udruženje Rusa i njihovih potomaka „Romaška” iz Pančeva predstavilo je ruski, koji nije zvanični manjinski jezik, iako sada u Srbiji ima mnogo Rusa u mnogim mestima, pa i u našem gradu.

Učenici OŠ „Borisav Braca Petrov” iz Pančeva, uz podršku pedagoške asistentkinje Sanje Stefanović, pevali su na romskom jeziku. Ivana Čordaš je, uz pratnju čuvenog dugogodišnjeg umetničkog rukovodioca narodnog orkestra RTV Vojvodine Miće Jankovića, interpretirala pesme na rusinskom jeziku. …do rumunskog i bugarskog Potom je Mateja Guran otpevao pesme na mađarskom i banatsko-bugarskom palćenskom jeziku, kojeg je na klavijaturama pratio otac Marko. Njemu je društvo na sceni pravila Magdalena Đorđević koja je na makedonskom jeziku izvela čuvene „Jovano, Jovanke“ i „Makedonsko devojče“.

Mladi članovi Udruženja Slovenaca južnog Banata „Logarska dolina” predstavili su se pesmom i recitacijom na slovenačkom jeziku. Članovi Udruženja srpsko-grčkog prijateljstva „Kantakuzina“ iz Smedereva izveli su recitaciju na gračkom i odigrali čuvene igre. Teodora Mik je, uz pomoć harmonikaša, njenog oca Dorela otpevala nekoliko pesama na rumunskom jeziku i ponovo ostavila publiku bez daha.

KUD „Mihajlovac“ iz Smedereva predstavio se igrama iz Leskovca. Udruženje banatskih Bugara – Palćena „Ivanovo–Banat” i učenici OŠ „Moša Pijade” iz Ivanova pevali su i recitovali na bugarskom i palćenskom jeziku. I za sam kraj folklorna sekcija Doma kulture iz Glogonja odigrala je igre iz bugarske regije Trakije.

Nakon svega, svako je ko je prisustvovao ovom nesvakidašnjem događaju morao je da shavti koliko je nemerljiv osećaj živeti u ovako raskošnoj sredini kada je reč o raznolikasti jezika i kultura.

(Pančevac/Jordan Filipović)

Ješić u Ivanovu: Simbol suživota ljudi, čuvaju svoj jezik i običaje

Između Starčeva i Ivanova niče vetrozaštitni pojas