Mali: Ovo je istina o javnom dugu Srbije
Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je učešće javnog duga u BDP-u u Republici Srbiji na današnji dan iznosi 44,3%, i daleko je ispod proseka Evropske unije koji po poslednjim podacima iznosi 81,6 odsto BDP-a.
U isto vreme, mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3 odsto BDP-a, Francuske 113,8 odsto, Mađarske 76 odsto, Nemačke 62,4 odsto BDP-a – napisao je Mali na svom Instagram nalogu.
Kako je naveo, posmatranje odnosa javnog duga prema BDP-u, za razliku od fokusiranja na njegov apsolutni iznos, što sve češće čini opozicija, ključno je za razumevanje održivosti javnih finansija jer pokazuje koliki je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira, odnosno veličinu njene ekonomije.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je učešće javnog duga u BDP-u u Republici Srbiji na današnji dan iznosi 44,3%, i daleko je ispod proseka Evropske unije koji po poslednjim podacima iznosi 81,6 odsto BDP-a.
U isto vreme, mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3 odsto BDP-a, Francuske 113,8 odsto, Mađarske 76 odsto, Nemačke 62,4 odsto BDP-a – napisao je Mali na svom Instagram nalogu.
Kako je naveo, posmatranje odnosa javnog duga prema BDP-u, za razliku od fokusiranja na njegov apsolutni iznos, što sve češće čini opozicija, ključno je za razumevanje održivosti javnih finansija jer pokazuje koliki je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira, odnosno veličinu njene ekonomije.
– Ovaj indikator omogućava međunarodnu uporedivost među zemljama različite veličine i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume poput onih iz Mastrihta. Takođe, važan je za procenu solventnosti i rizika, jer visok dug u odnosu na BDP može signalizirati potencijalne probleme u otplati, dok nominalno visok dug sa niskim udelom u BDP-u može biti potpuno održiv – napisao je Mali.
Prema njegovim rečima, odnos dug/BDP osvetljava i dinamiku fiskalne politike, jer omogućava analizu uticaja kamata, primarnog salda, rasta i inflacije na dug. Pored toga, ukazuje na prostor za novo zaduživanje – zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora u kriznim situacijama.
– Na kraju, ovaj pokazatelj je jednostavniji za komunikaciju prema javnosti i investitorima, jer jasno prikazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi. Dakle, jasno je da Srbija nije prezadužena zemlja, da je naš javni dug apsolutno pod kontrolom i da sa njime odgovorno upravljamo – napisao je Mali.
– Vreme je da stanemo na put svim netačnim komentarima o prezaduženosti zemlje, koje sve češće vidimo u poslednje vreme, a koji nemaju nikakvo uporište u realnosti – dodao je.
Najbolja potvrda za to je, kako je Mali naveo, i investicioni kreditni rejting koji je Republika Srbija dobila po prvi put u istoriji.
– Nastavljamo da radimo, da gradimo Srbiju, ali i da sa druge strane vodimo računa o svakom dinaru. Idemo dalje – zaključio je Mali.
(Bizportal)
