VOĆARI U STRAHU: Zasadi pokriveni snegom i ledom usred aprila
Prijepolje – April koji nas je navikao na prolećne temperature, doneo je i neprijatno iznenađenje – sneg i mraz. U Polimskoj dolini, nagli pad temperature sa 18 stepeni na nekoliko ispod nule, zabrinuo je voćare koji strahuju da bi ovogodišnji rod mogao biti ozbiljno ugrožen.
Aprilski sneg zabeleo je voćnjake u Polimskoj dolini. Nepovoljne vremenske prilike posebno su pogodile sela na većeoj nadmorskoj visini poput Hisardžika, poznatog po proizvodnji šljiva, jabuka, krušaka i malina. Voćari strahuju da bi ovogodišnji rod mogao biti desetkovan.
– Kada je dobra godina, znamo da imamo i po deset tona šljiva. Ali ove godine, sneg i mraz su nas baš zabrinuli. Ne zna se šta će da ostane. Nije veliki minus bio, ali strepimo kako će vreme biti narednih dana, jer ako mraz potraje, od ovogodišnjeg roda šljiva neće biti ništa – kaže za RINU Fahrudin Malagić, voćar iz Hisardžika.
Voćarima dodatne probleme stvara i kiša koja je u ovom kraju padala gotovo deset dana bez prestanka. Zbog toga pčele nisu mogle da opraše cvetove, pa se šteta ne meri samo mrazom, već i propuštenom oplodnjom.
– Ovom mrazu prethodila je desetodnevna kiša, pa pčele nisu mogle da opraše cvetove, i to je dodatni problem za nas. Sve i da ne bude više mraza, ukoliko ne dođe sunce, pčele neće moći da odrade svoj deo posla – objašnjava Malagić.
Foto: RINAFoto: RINA
Otvoreni cvetovi, kažu stručnjaci, mogu da nastradaju već na temperaturama ispod minus dva stepena. Zbog toga postoji opravdan strah da bi rod ove godine mogao biti prepolovljen.
– U onim delovima gde je voće procvetalo, a uglavnom se tu radi o ranim sortama šljive i kruške, niske temperature su jako rizične. Svaka temperatura u toj fazi od minus dva i niža može biti opasna za rod voća – ističe master inženjer poljoprivrede Milinko Šaponjić.
Stručnjaci upozoravaju da i najmanji minus može biti poguban za rane sorte voća, posebno ako su cvetovi potpuno otvoreni. Savetuju se mere zaštite poput zadimljavanja voćnjaka i prskanja vodom, ali one su efikasne samo ako temperatura ne padne ispod minus četiri stepena.
– U slučaju niskih temperatura tokom noći i jutarnjih časova, zadimljavanje može pomoći. U voćnjacima se pale razni materijali koji proizvode dim i na taj način se smanjuje opasnost od niskih temperatura. Međutim to može imati efekta samo ako temperatura nije niža od minus četiri stepena, ali ako je mraz veći onda nema efekta. Prskanje vodom takođe jedna je od mera koja pri manjim mrazevima može spasiti voćnjake i zaštiti cvet – navodi Šaponjić.
Za razliku od šljiva i jabuka, niske aprilske temperature manje su rizične za malinu, koja je tek u fazi listanja. Fahrudin Malagić u svom posedu ima 5000 sadnica maline i nada se da nju aprilski sneg nije oštetio.
– Maline su u fazi listanja i još uvek nije formirala pupoljke, a i malina je otpornija na mraz pa za sada nema opasnosti od mraza – priča Fahrudin.
Malina se trenutno nalazi u fenofazi listanja kada je relativno otporna na niske temperature, pa stručnjaci smatraju da sneg i mraz nisu napravili za sada štetu u malinjacima.
– Malinarstvo je dominantna voćna kultura kod nas i na sreću trenutni mraz ne može prouzrokovati štetu u malinjacima, jer je malina tek u fazi listanja i temperatura od minus četiri ne može napraviti štetu. Opasno je ako mraz potraje i ako se temperatura spusti ispod minus šest stepeni – tvrdi inžinjer poljoprivrede Milinko Šaponjić.
I dok voćari sa zebnjom gledaju u nebo, nadaju se da će april ipak doneti više sunca kako bi sezona mogla da se spasi barem delimično.ž
(Pančevac/RINA)
