POZOVI TIJANU! Kad ona igra, titula je zagarantovana

Nedavno je proslavila svoj dvadeset drugi rođendan, nedavno je osvojila i svoju drugu titulu šampiona države, ali odavno je u centru pažnje. Bar kada je igra s lepljivom loptom u pitanju.

Mogla je da bude i teniserka, jer je osam godina provela u „belom sportu”, ali odlučila se za rukomet. I nije pogrešila. Pred vama je priča o mladoj Pančevki Tijani Simić, trenutno rukometašici beogradske „Crvene zvezde” i šampionki Srbije u ovom sportu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tijana🙈💛 (@simict24)

– Rukomet sam počela da treniram sa dvanaest godina, u mlađim selekcijama ŽRK-a „Pančevo”, a u ovom sportskom kolektivu sam provela lepih devet godina. Za seniorski tim sam nastupala tri sezone, od 2018. do 2021. Igrala sam na poziciji desnog beka i desnog krila, kada mi je trener bio Marko Krstić – započinje svoju priču Tijana.

Junakinja naše priče je možda bila i sudbinski predodređena za rukomet. Potiče iz rukometne porodice, jer je njen deda bio Mihailo Ratković, nekadašnji igrač „Dinama” i reprezentativac Jugoslavije u velikom rukometu. A stariji ljubitelji ovog sporta sigurno pamte da je Mihailo Ratković ostavio trag i kao trener, ali i kao deo prve selekcije kluba od njegovog osnivanja. Deda Mihailo je svojevremeno sarađivao sa tada mladim, a sada čuvenim rukometnim stručnjakom Ljubomirom Obradovićem, koji je potom imao veliki uticaj na rukometni razvoj Tijane Simić.
Naime, junakinja naše priče je igrala u svim selekcijama reprezentacije Srbije, od pionirske do seniorske, a kada je bila u mlađim kategorijama, upravo je Ljubomir Obradović bio selektor našeg seniorskog nacionalnog tima, ali je gledao i pratio i mlađe izabrane selekcije Srbije, pa je samim tim vodio računa i o tada maloj, ali talentovanoj Tijani…

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tijana🙈💛 (@simict24)

Kažu ljudi da se čuda ne dešavaju, već da se čuda stvaraju, a Tijanina sportska priča svakako spada u red onih najneverovatnijih bajki koje uvek imaju srećan kraj.

Jednostavno, ne podnosi da gubi. Takva je. Adrenalin je stalno gura napred, uvek misli da može više i bolje. Ona je psihički veoma jaka, stabilna, očeličio ju je tenis, kada je bila sama sa sobom, kada nije imala s kim da podeli tugu posle poraza, ali ni radost posle pobeda. Istina, uvek je tu bila mama Olga, koja je njena najveća podrška u sportu i u životu, ali u kolektivnom sportu priča je sasvim drugačija. Patnja se deli sa saigračicama, radost je još veća kada su tu i klupske drugarice…
Bila je deo istorijske titule u Inđiji, a sportsku istoriju je nastavila da piše i stvara i u glavnom gradu.
– Od 2023. godine sam u „Crvenoj zvezdi”, tada je trener bio Saša Bošković. U svojoj prvoj sezoni u crveno-belom dresu uspela sam, zajedno sa svojim drugaricama, da osvojim i titulu šampiona, ali i trofej Kupa Srbije. To su takođe bili istorijski uspesi za Ženski rukometni klub „Crvena zvezda”. U drugoj sezoni smo uspele da odbranimo obe titule, osvojile smo „duplu krunu” s trenerom Andrijom Vukojevićem, a u ovoj sezoni sam proglašena i za najbolje desno krilo u Super rukometnoj ligi Srbije – ne skrivajući osmeh prepričava svoju pobedničku priču junakinja naše priče.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Rukometni Žurnal 🔵 (@rukometnizurnal)

Svoje obaveze na fakultetu i u sportu uspešno usaglašava, a svakim danom želi da postane još bolja. Atletiku je radila s trenerom Ljupčom Cvetkoskim, kondicione treninge s proslavljenim stručnjakom Branislavom Jovanovim, a u stalnom je kontaktu i s legendarnim Žikicom Milosavljevićem, nekada najboljim desnim krilom na svetu, koji je uvek tu za svaki savet kada je Tijana u pitanju. Uostalom i kolege su – desna krila.
Pobede i porazi su sastavni deo sporta, neprekidni ciklus koji se smenjuje i jednostavno tera na još veći i marljiviji rad, naravno ako je sportista spreman za uspeh i predan onome što radi. I ako zna šta želi.
– Moja najteža, ali ujedno i najdraža utakmica je drugi meč finala plej-ofa u sezoni 2021/2022, kada sam osvojila svoju prvu titulu prvaka države, u dresu „Železničara” iz Inđije. Pobedile smo u poslednjim sekundama tog dramatičnog duela. To je nešto što se ne zaboravlja – dodaje Tijana.
Ona je vrlo predana sportu i voli da trenira. Nikako ne voli da gubi, ali ume sportski da podnese poraz. Ima svoj cilj i jasno korača stazama uspeha.
– Svaki sportista ima svoje želje, ambicije, sanja svoj san. Moj je da napravim i klupski uspeh u nekom od evropskih takmičenja, kao i da u budućnosti zaigram na Olimpijskim igrama u dresu reprezentacije Srbije. Ali sigurno neću zapostaviti ni studije. Fakultet je prioritet – tako priča ova mlada devojka, koja je u svoje prve četiri sezone na najvećem rukometnom nebu uspela da ostvari nešto što mnogim igračicama nije pošlo za rukom tokom cele karijere – osvojila je tri titule šampiona države i dva trofeja namenjena pobednicima Kupa Srbije.

(Pančevac/Aleksandar Živković)

Sportisti iz Kovačice na festivalu mladih u Severnoj Makedoniji