Heracleum sosnowskyi, ne dirati i ne uklanjati bez mera zaštite!

Nedavno se u srpskim medijima pojavila informacija o tome kako na teritoriji Pančevačkog rita obitava veoma opasna biljka.

Ubrzo nakon toga, ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izdala je naredbu o uništavanju i sprečavanju daljeg širenja invazivne alohtone (nezavičajne) vrste Heracleum sosnowskyi.

Sama naredba obuhvata mere koje će se sprovoditi na teritoriji Grada Beograda, konkretno na parcelama u Kovilovu u okviru gradske opštine Palilula. Prema rečima ministarke Pavkov, naredba stupa na snagu odmah i donosi mere za suzbijanje ove alohtone vrste koje će biti primenjivane tokom 2025. godine u Kovilovu. U nadležnom ministarstvu upozoravaju građane da je strogo zabranjeno iznošenje biljnog materijala sa zaraženih parcela — uključujući nadzemne i podzemne delove, cvasti i seme, kao i zemljište koje sadrži biljne ostatke ili seme Heracleum sosnowskyi.

Ističu da će republički inspektori zaštite životne sredine biti zaduženi za nadzor i sprovođenje mera, dok će Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu, pratiti stanje na terenu, procenjivati ugroženost staništa i pružati stručnu podršku i smernice.

Ističu da ova biljka nije samo korov, već ozbiljna biološka i zdravstvena pretnja i neophodni su edukacija, nadzor i zajednička akcija lokalnih zajednica i institucija kako bi se suzbila njena dalja ekspanzija. Savetuju građane da ako naiđu na ovu biljku, ne prilaze i da ne pokušavau da je uklone sami bez odgovarajuće zaštite.

Reč je o biljci u narodu poznatoj kao štitasti paškanat ili gigantski štit, koja je invazivna i vrlo opasna i potiče sa Kavkaza, a u mnoge evropske zemlje, uključujući i delove Balkana, uneta je sredinom 20. veka s namerom da se koristi kao stočna hrana i za zaštitu tla od erozije.

Međutim, brzo se proširila i pokazala kao štetna i po okolinu i po zdravlje ljudi. To je višegodišnja biljka iz porodice štitarki i može narasti i preko četiri metra u visinu. Ima velike listove i prepoznatljive bele cvetove u obliku kišobrana, koji mogu dostići i pola metra u prečniku. Najčešće raste na vlažnim livadama, uz reke, puteve, rubove šuma i zapuštene površine. Razmnožava se isključivo semenom i jedna biljka može proizvesti i do 20.000 semena koja se lako šire vetrom i vodom.

Najveća opasnost ove biljke leži u njenom soku, koji sadrži furanokumarine – hemijska jedinjenja koja u kontaktu s kožom i izloženošću sunčevoj svetlosti (UV zracima) izazivaju teške opekotine i fotodermatitis. Simptomi trovanja su crvenilo kože i plikovi slični opekotinama od vrele tečnosti. Posledice trovanja su ožiljci, koji mogu trajati mesecima, i preosetljivost kože na sunce, čak i godinama. U težim slučajevima mogu nastati trajna oštećenja kože, a nekad je neophodno i lečenje u bolničkim uslovima. Stručnjaci savetuju mere opreza prilikom susreta s njom.

Naime, ne treba je dirati golim rukama, a ako je morate ukloniti, nosite zaštitnu odeću, rukavice i naočare. Uništavanje ne treba raditi po suncu, jer se tada sok najviše oslobađa.
Kada je reč o okolini, ova biljka istiskuje domaće biljne vrste i remeti prirodne ekosisteme, a kada se pokosi ili uništi, ostavlja tlo golo i podložno eroziji. Problem je što je teško iskoreniti ovu biljnu napast jer se brzo širi i ima snažan korenski sistem.

(Pančevac/Z.St.)