Nema žubora potoka, čuje se samo šum Tamiša, i to kad zaćutiš. Mada i ovde huji košava. Da li vreme sporije teče u ravnici? Jedino što je izvesno, bar u poslednje vreme, jeste da se brže od Opova do Beograda, a posebno do Pančeva, stiže, nego od Karaburme do Zemuna. Nije li onda Opovo dobro za čuvanje vremena i pronalaženje mira ili je stvar u tome da tu možeš da ga sačuvaš, ako si ga već negde u sebi pronašao.

Nekada se penjalo na toranj vatrogasnog doma da bi se fotografisala panorama centra grada, mada bi novi nomadi koji ovde stižu pre želeli da se Opovo nazove varošicom. Jer za varoš dosta je i jedna petospratnica, kao najviša zgrada. Dobro li je to mesto da se pobegne od svetlosti sve zamornijeg velegrada.

– Ne, nisam pobegao. Sakrio sam se. Mada tada nisam znao da u stvari to radim. Tek danas vidim koliko sam pametan bio, sada kada mi prijatelji pričaju da im od Novog groblja u Ruzveltovoj do Palate pravde na Novom Beogradu treba najmanje sat i po. Sve su linije ispremeštali, niču neboderi. U Beogradu se više ne može živeti. Mnogi govore da u ovakvim malim mestima možeš da nađeš mir. A ja mislim da nisam našao ovde mir, nego kada sam ga našao, onda sam tek ovde došao. A mir ne znači samo da ne čuješ buku. Ovde mnogo više upravljam svojim vremenom, mnogo više vladam svojim životom. Sada sam već pred penzijom i imam druge prioritete. Znam za koje vreme ću gde da stignem, odlučujem šta ću da čitam, gledam šta hoću, to su mi omogućile nove tehnologije. Mogu da isplaniram dan. A i stignem tamo gde hoću, kad hoću – priča nam naš sagovornik Mića, koji se u Opovo doselio pre desetak godina.

Najviša zgrada u Sefkerinu

Do Pančeva mu – ako vozi normalno – treba i 45 minuta, do Beograda još više. Ali na tu našu primedbu odmahuje rukom i vraća nas na, kako kaže, horor u beogradskim autobusima i putešestvije radnog naroda u velegradu kojem treba i po sat i po, pa i više da stignu do posla. A na pitanje ima li u Opovu sve što mu treba od dostignuća civilizacije, Mića odgovara kratko: „Da”.

Bolje u širinu nego u visinu

Što se tiče vodovoda, Opovčani ne zaostaju. Po popisu iz 2022, na javnu vodovodnu mrežu bilo je povezano 97,5 odsto stanova, a u Pančevu čak i nešto manje – 97,1 odsto. Elektrika je davno osvojena, pa je ima svaki naseljeni stan i u Opovu.

Fali im „daljinsko grejanje” – na sreću, jer ne moraju da vidaju rane onog dana kada za tu komunalnu uslugu treba i da plate račun. Zato o komforu dovoljno svedoči podatak da sve više Opovčana ugrađuje etažno grejanje, te ga ima svaka druga naseljena nastamba (1.597 po popisu iz 2022. godine).

Ipak, kada su u pitanju dostignuća savremene civilizacije, nedostaje im javna kanalizacija – mada, moglo bi se raspravljati i o tome koliko je u pitanju savremeno dostignuće, jer su odvode za ljudske ostatke raznih vrsta smislili još stari Rimljani. Kako god, ne bi bilo loše da je u Opovu ima. A kad se malo jače porazmisli, i mi Pančevci bismo mogli da se pozabavimo razdvajanjem atmosferske i fekalne kanalizacije i proširenjem otvora cevi za nove solitere i „zgradice” koje izniču umesto doskorašnjih banatskih prizemljuša.

A u Opovu „prizemljuše” i dalje preovladavaju. Zahvaljujući njima se možeš sakriti od komšija od gore, jer nema šanse da ti neko dobuje po glavi, osim miševa, ako držiš žito na tavanu. Ni liftova nema da vam lupaju. Od 3.754 zgrade, kako kaže popis iz 2022. godine, 3.619 su prizemne kuće, jedan sprat imaju 122 zgrade, to jest porodične kuće. Do dva sprata stigle su četiri građevine, do tri sedam, a četiri i pet spratova ima po jedna nastamba.

Nestajanje najstarijih kuća

A poređenje starosti zgrada u Pančevu i Opovu, to jest procenta učešća u ukupnom broju zgrada u svakom mestu, može biti zanimljivo. U Opovu se sporije gradilo u poslednje dve decenije (videti priloženi grafikon), ali su u tom periodu u Opovu mnogo brže nestajale najstarije stambene zgrade, koje potiču od pre 1918. godine. Do 2002. godine bilo ih je 324, a po popisu iz 2022. godine, kako izveštava Republički zavod za statistiku, samo 127.

Najviše građevina u kojima se živi u Opovu potiče, kao i u Pančevu, s početka druge polovine 20. veka, kada je očigledno i u ovu varoš stigla „svetla socijalistička budućnost”. Ali može se primetiti i da se u Opovu, procentualno, više gradilo no u Pančevu na kraju prošlog i početkom ovog veka. Na sreću, sudeći po veličini i visini, u pitanju su bile prostrane prizemne porodične kuće. Šta ćeš bolje.

(Pančevac / Nevena Simendić sa saradnicima)