Pančevo
MNRO: Pola veka zajedno bez barijera
U odnosu na 1948. nas je više, zahvaljujući gradu, Starčevu, Kačarevu, Jabuci i Omoljici, a do 2052. biće nas manje za još 20.000
Pančevo i sela: Pad stanovnika u novom milenijumu
U odnosu na 1948. nas je više, zahvaljujući gradu, Starčevu, Kačarevu, Jabuci i Omoljici, a do 2052. biće nas manje za još 20.000
Danas nas ipak ima više nego 1948. godine – umesto 71.000, na popisu iz 2022. prebrojano je oko 115.000 stanovnika Pančeva. Na poređenje su nas naveli i reprinti statističkih podataka od 1948, koje je u oktobru Republički zavod za statistiku objavio na svom sajtu. Zanimljivih tu ima podataka vezanih i za Pančevo – od toga da smo na kraju Drugog svetskog rata imali samo 63 žene s fakultetom ili visokom školom do toga da je skoro svaka šesta žena starosti od 20 do 39 godina bila udovica. Brojale su se i samo razvedene žene, a ne i razvedeni muškarci, jer je tada bilo teško pretpostaviti, ili bar nije bilo poželjno, da i žena van braka može da ima potomstvo. O svemu tome pisaćemo u nekom od sledećih brojeva. A sada analiziramo kako smo po broju stanovnika najpre rasli, sve do 2002. godine, da bi nas u 21. veku svake godine bilo sve manje. Moguće je da bi pad počeo već i u poslednjoj deceniji prošlog milenijuma, ali smo tada počeli čak i malo više da rastemo, zahvaljujući prilivu doseljenih s prostora stare Jugoslavije.
Vrhunac 2002. godine
Podaci o broju stanovnika nisu sasvim uporedivi zahvaljujući različitim načinima prebrojavanja. Nekada su se računali i oni koji žive godinama u inostranstvu, nekada i oni koji samo povremeno dolaze u neko mesto, ili se tretiralo mesto prebivališta kao mesto življenja u popisu, itd. Ipak, najviše nas je, i po staroj i po novoj metodologiji, bilo 2002. godine, a i tendencije su jasne, te za potrebe jednog novinskog članka nema potrebe da se bavimo začkoljicama.
Podaci RZS
Takođe, nema dileme da se broj stanovnika u pojedinim selima počeo smanjivati i pre početka novog milenijuma (videti tabelu). Prvo je posustalo Ivanovo, počev već od 1953. godine. Kačarevo će na popisu 1971. godine imati najveći broj stanovnika – 8.088, što je i rekord kada su sela u pitanju. Ni do dan-danas nije ga stiglo ni Starčevo, koje od popisa 2011. godine nosi titulu najvećeg sela u Pančevu. Izvinjavamo se pritom i Starčevcima i Kačarevcima što takođe za potrebe novinskog članka mesto njihovog življenja nazivamo selom, a ne gradskim područjem, kako ih sada tretira i Republički zavod za statistiku. Jer i to je stvar nove metodologije. Pored toga, teško da ima nešto uvredljivo kada se kaže selo, jer uskoro ćemo tamo, kako nam se grad razvija, izgleda svi želeti da živimo.
Dolovo, Banatski Brestovac i Glogonj počeli su da se smanjuju još od popisa 1981. godine, a Banatsko Novo Selo, Jabuka i Omoljica povećavaće broj stanovnika još do 1991. godine. Pad nije bio svugde isti. Banatsko Novo Selo u odnosu na 1948. izgubilo je pet odsto žitelja, Dolovo sedam, Glogonj 28, Banatski Brestovac čak trećinu, ili 32 odsto, a Ivanovo se prepolovilo. Za jedan i po put u gradu živi više stanovnika nego posle Drugog svetskog rata, Starčevaca je više za 72 odsto, a više broje i Jabuka, Kačarevo i Omoljica, mada teško da će tako ostati i u narednih 30 godina.
Budućnost – život na selu
Podaci govore da nas je 2024, bilo već 800 manje nego na popisu 2022, to jest 114.798, a Republički zavod prognozira da će do sredine milenijuma biti još 20.000 manje Pančevki i Pančevaca. Statistika, doduše, može i da izda jer – nikad se ne zna. Možda će ovde procvetati lale koje ćemo izvoziti po celom svetu, možda napravimo Silicijumsku dolinu, pa počnu da nam se doseljavaju ljudi iz celog regiona, možda odjednom skoči natalitet u Srbiji, možda produžimo život zahvaljujući poboljšanju zdravstvene zaštite i mirnom životu…
Za sada priraštaj je „minus pet”: 2024. godine smo dobili 1.072 nova sugrađanina, a izgubili 1.685. A ne pomaže ni više doseljenih nego odseljenih. Uostalom, možda je i bolje da nas nema previše, ako imamo u vidu kapacitete infrastrukture. Začkoljica je u tome što nam se čini da se u „zgradice”, koje se umesto prizemnih kuća grade u centru, doseljava znatno veći broj ljudi, nego na periferiju. Nije zato teško pretpostaviti da će mnogi poželeti kao mesto svog življenja neko „selo”, o čemu svedoči i to što u Starčevu cena kvadrata često dostiže onu gradsku.
(Pančevac / Nevena Simendić)
