Možete u Opovu obići i dedeka i obelisk posvećen borcima i iz balkanskih rarova, i iz Prvog i iz Drugog svetskog rata, u centralnom parku. Kao i svugde drugde, nemojte zaobići ni pet crkava, od kojih su tri posvećene Svetom Nikoli. A iz turističkog bedekera mi smo odabrali jedinstvenu pojavu – Galeriju „Jovan Popović”. Smeštena je usred Opova, kao da su je tu spustili vanzemaljci, mada su je od svog novca gradili i meštani. Mesto je to gde se mogu videti vrlo dobre, a često i vanredno dobre izložbe, ali i gde opovački narod često dolazi, da stvara i izlaže.

Nema tog turističkog bedekera koji će zaobići obilazak mesne crkve. Jer i najmanje mesto crkvu valjda ima koja uglavnom čuva i sakralnu, a često i svetovnu, lokalnu istoriju. Ima i lepših, i manje lepih, i starijih, i mlađih…Zato nije ni čudo što nijedan turistički vodič za Opovo neće zaobići priče o pet crkava na ovom području. Od četiri pravoslavne, zanimljivosti radi, pomenućemo da su tri, u Opovu, Barandi i Sakulama, posvećene Svetom Nikoli, a ona u Sefkerinu svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Jedina katolička slavi Svetu Elizabetu Ugarsku, a smestila se u samom Opovu, skoro prekoputa pravoslavnog hrama.

Pred obeliskom u parku, podignutim u znak sećanja na stradale borce u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratubalkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratuFoto: Pančevac / M. Šupica

Dedek, obelisk i filmski studio

Putniku namerniku neće biti teško da u bilo kojem vodiču nađe podatke i o obelisku s bareljefima u parku u centru Opova, podignutom u slavu palih Opovčana u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kao što je i red, navešće se tu i arheološka nalazišta iz doba starčevačke i vinčanske kulture – Ugar Bajbuk i Beli Breg kod Opova, Trnovačka Greda kod Barande i Truntalj kod Sakula – mada njih obići ne možete.

Mamac za Barandu, o čemu smo već pisali, po čemu se za ovaj kraj zna i van granice cele države, svakako je „Film studio”. Snimale su se tu serije: „Vratiće se rode”, „Montevideo, bog te video”, „Senke nad Balkanom”. Ipak, istorija filmskih kulisa Opova i njegova tri sela počela je mnogo ranije, kada se tu snimala serija „Pop Ćira i pop Spira”, dok pažljivom oku neće promaći ni baranđanski pejzaži u „Rimskoj devici”, „Sulejmanu Veličanstvenom”, „Sibirskoj ledi Magbet”… A Tamiš, u koji će se zaljubiti svaki Pančevac koji dođe u Opovo, jer ovde i na reku liči, posebna je tema u našem serijalu, kao i priča o tome da li se biciklom može stići do Opova.

Ali cilj našeg feljtona nije prepričavanje turističkih bedekera. Našu pažnju privukla je jedinstvena pojava vezana za Opovo – Galerija „Jovan Popović”. Takve sigurno skoro nigde nema. Uostalom, u celoj Srbiji samo tri galerije obitavaju u samostalnim objektima, pošto se u nas smatra da je za izložbene prostore dovoljno nekoliko soba po bivšim kasarnama, bolnicama ili prodavnicama konfekcije, kao u Pančevu.

Galerija pripada narodu

A ko traži, taj nađe, Jer prilikom posete i na prvi pogled izvanrednom zdanju Galerije „Jovan Popović”, radosti ekipe „Pančevca” doprinela je i dobra izložba, kao i visprenost i energija domaćice galerije Katarine Nikolić. Početkom novembra tamo su bile izložene instalacije opovačke slikarke Vesne Pavlović Pažđerski, koje su bile i deo njenog doktorskog rada. Na kraju, izložba je dekonstruisana uz pomoć publike, a postavka je bila vredna izlaganja i u nekoj evropskoj ili prestoničkoj galeriji.

Galerija „Jovan Popović”: Kao spuštena s nebaFoto: Pančevac / R. Đerić

– Otvoreni smo za umetnike, ali uvek vodimo računa o kvalitetu. Vesna je naša umetnica, iz Opova. I kao i mnogi drugi koji danas ovde deluju, došla je sa strane i ovde ostala. Svake godine imamo od osam do desete izložbi, od kojih su bar dve posvećene lokalnoj produkciji. Tradicija duga preko trideset godina je i manifestacija „Stvaraoci Opova”. Izlaže od 20 do 25 umetnika, što je prilično veliki broj ako znamo koliko Opovo ima stanovnika. Naši umetnici prave i radionice za decu i odrasle, a pred Novu godinu uvek organizujemo izložbu njihovih radova i kreacija – sažela je Katarina u nekoliko rečenica godišnji program galerije.

A u izložbenom prostoru, odmah na ulasku, i pre nego što smo došli do Katarinine kancelarije, dočekala nas je tiha klavirska muzika. Lepa je to bila dobrodošlica.

– Svaki čovek bude fasciniran najpre izgledom galerije, zato što je kao arhitektonsko rešenje netipično za ovu ravnicu, kao da ju je neko umetnuo na ovaj prostor. Namenski je izgrađena 1970. godine, a i dalje je simbol naše opštine. Ideja je potekla od tadašnjeg direktora Doma kulture Velibora Stefanovića. Sarađivao je dosta s Narodnim muzejem iz Beograda, a prostor Doma kulture nije zadovoljavao uslove za izlaganje, te je rešeno da se napravi galerija. Deo novca morali su da obezbede i sami meštani, preko samodoprinosa. Možda je i to razlog što je Opovčani osećaju i danas kao svoj prostor. Razlog je sigurno i to što smo otvoreni za sve ideje građana – ističe Katarina, i sama umetnica, ali iz sveta pisane reči, jer je dramaturškinja.

Direktorka Galerije, Katarina Nikolić, u instalacijama Vesne Pavlović PažđerskiFoto: Pančevac / R. Đerić

Da je Galerija „Jovan Popović” narodna, možda svedoči i to što je nekada služila i za venčanja. Što se tiče umetnosti, kako kaže Katarina, možda ne pati od glamura, ali ovde umetnici mnogo brže dolaze do izložbi. Jedino o čemu bi se dalo razmisliti jeste da galerija bude otvorena i za vreme vikenda kako bi u nju mogli svratili i vikendaši, koji ovde dođu radi pecanja, roštilja, dobre riblje čorbe ili paprikaša i kafice pod visokim krošnjama u parku.

(Pančevac / Nevena Simendić sa saradnicima)