„Princip pravilne ishrane vezano za pravilan raspored obroka može nam pomoći u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja. Osnovu naše uobičajene, svakodnevne ishrane čine meso, jaja i mlečni proizvodi. U postu se ove namirnice izbacuju iz ishrane i prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba“, kaže Batut.

Dalje navodi da se menja i način pripreme hrane.

„Posna hrana spremljena na vodi ili na malo ulja lakše se vari od masne, začinjene hrane i mnogi, zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nakon obroka nemaju osećaj sitosti. Da bi se nadoknadio osećaj sitosti vrlo često dolazi do povećanja unosa hleba i testenine i na taj način se značajno povećava kalorijski unos. Zbog toga često, u toku posta, dolazi do povećanja telesne mase“, ukazuje Institut „Batut“.

Da bi se sprečilo da do toga dođe, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni.

„Povećanim unosom voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki doprinosimo poboljšanju zdravlja tako što, unosom ovih namirnica, možemo da doprinesemo smanjenju masnoća u krvi, poboljšamo kontrolu šećera u krvi, smanjimo rizik od srčanih oboljenja i doprinesemo „odmoru” našeg sistema za varenje. Iako mnogi post doživljavaju kao zdraviji način ishrane, u toku sâmog posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom da u ishrani nisu zastupljeni meso i mlečni proizvodi“, kaže Batut.

U postu izbor treba da budu namirnice koje su hranljive i koje daju dovoljno energije. U ovom periodu treba povećati unos biljnih proteina poput mahunarki kao što su pasulj, sočivo, leblebije, zatim orašastih plodova, semenki i proizvoda kao što su tofu sir, tofu namaz ili sojino mleko.

„Unosom povrća, kao što su brokoli, kelj, zatim badema, susama obezbeđujemo određen unos kalcijuma. Raznovrsnom i planiranom ishranom, u toku posta, možemo izbeći i nedostatak gvožđa, cinka, vitamina B12. Važno je da, u određenoj količini, u toku dana unosimo mahunarke, orašaste plodove, semenke suncokreta, bundeve, laneno seme, čia semenke, zeleno lisnato povrće, orahe, bademe, sojino ili neko drugo biljno mleko obogaćeno kalcijumom.“

Ne treba zaboraviti ni zdrave masti kao što su maslinovo ulje, laneno ulje, avokado uz, već pomenute, orašaste plodove i semenke. Treba izbegavati zaslađene napitke i prednost dati vodi i biljnim čajevima.

„Da bismo sprečili osećaj gladi ili umora, važno je planiranje obroka. To znači da dan treba započeti doručkom koji mogu da čine ovsena kaša sa malo oraha i voća spremljena na vodi ili biljnom mleku ili integralni hleb sa namazom od avokada uz salatu. Ručak treba da bude izbalansiran i njega, pored pasulja ili sočiva, mogu da čine povrće uz šampinjone i salatu ili rižoto sa tikvicama, paprikom uz maslinovo ulje i biljne začine. Lagana, hranljiva večera može da se sastoji od salate ili humusa, integralnog hleba i povrća. U toku dana poželjno je imati i užine koje, pored voća, mogu da čine šaka orašastih plodova, biljni jogurt kome možemo dodati malo voća ili energetska pločica koju čine ovsene pahuljice, urme i kakao“, savetuje Batut.

Zaključuje da kod od mnogih ljudi mogu da se jave nedoumice oko izbora namirnica kojima će uneti sve potrebne hranljive sastojke. Nedoumice oko izbora namirnica, rasporeda obroka, da li zdravstveno stanje ili godine dozvoljavaju način ishrane u postu, mogu da otklone lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.

(Pančevac)