Evropska unija je popustila pod pritiskom proizvođača i kupaca i danas zvanično predstavila izmene jednog od svojih najambicioznijih klimatskih ciljeva, zabrane prodaje novih automobila sa benzinskim i dizel motorima od 2035. godine.

Prema saopštenju iz Brisela, umesto potpune zabrane, fokus se pomera na „značajno fleksibilniji okvir koji proizvođačima ostavlja više prostora za manevar“.
Ključna promena se odnosi na emisiju CO2. Umesto potpunog ukidanja klasičnih motora, novi propis bi trebalo da zahteva smanjenje emisije izduvnih gasova za 90 odsto nakon 2035. godine.

Proizvođači bi mogli da nadoknade preostalih 10 procenata korišćenjem alternativnih rešenja, kao što su e-goriva, biogoriva ili materijali sa manjim ugljeničnim otiskom u proizvodnji vozila. Ali već je jasno da će proizvođači moći da postignu ove ciljeve samo uz značajnu elektrifikaciju i moguću upotrebu CO2 neutralnih goriva za pogon automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Takav zaokret dolazi nakon snažnog pritiska dela automobilske industrije i nekoliko velikih zemalja članica, pre svega Nemačke i Italije, koje su upozorile da potpuna zabrana ne ostavlja dovoljno vremena za prilagođavanje, posebno u segmentima gde elektrifikacija ide sporije nego što je planirano.
EU svoj novi paket mera naziva Automobilski paket, što je skup mera kojima želi da održi pravac ka klimatskoj neutralnosti, ali uz realnije uslove za evropsku automobilsku industriju. Pored ukidanja zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem u prelaznom periodu do 2035. godine, predviđene su dodatne olakšice.

Pored toga, posebni podsticaji, takozvani „super krediti“, namenjeni su malim i pristupačnim električnim automobilima proizvedenim u EU, kako bi se ubrzao njihov dolazak na tržište. Za ciljeve za 2030. godinu uvodi se i fleksibilan mehanizam usklađenosti, dok se prag elektrifikacije za laka komercijalna vozila dodatno snižava, prepoznajući stvarne prepreke u ovom segmentu.

Paket se takođe bavi stranom potražnje. Državama članicama biće dati obavezujući ciljevi za dekarbonizaciju korporativnih voznih parkova, što ima za cilj da ubrza ulazak vozila sa niskom i nultom emisijom u svakodnevnu upotrebu i na tržište polovnih automobila. Javna finansijska podrška biće povezana sa vozilima proizvedenim u EU i sa niskom emisijom.

Značajan deo mera se odnosi na baterije. Komisija obezbeđuje 1,8 milijardi evra kroz program „Battery Booster“ za jačanje evropskog lanca baterija, sa naglaskom na domaću proizvodnju i smanjenje zavisnosti od globalnih dobavljača.

Istovremeno, najavljuje se smanjenje administrativnih opterećenja. Pojednostavljivanje propisa i procedura homologacije trebalo bi da donese uštede od preko 700 miliona evra godišnje industriji.

(Biz portal)