Kolekcija motocikala Markušev ne prestaje da pleni

Već godinama Pančevo je, pored drugih kulturnih atrakcija, prepoznatljivo i po muzeju starovremenskih motocikala i oldtajmer automobila. To mesto je njegov vlasnik Dragan Markušev, zajedno sa članovima porodice, godinama oplemenjivao brojnim eksponatima nastalim i pre sto i više godina.

Trenutno ova nesvakidašnja kolekcija, čija je znamenitost svetskog ranga, broji više od 150 primeraka pre svega dvotočkaša, kao i starih automobila i drugih antikviteta.

Sve to svakodnevno privlači brojne zaljubljenike, ali i razne filmske produkcijske kuće, koje koriste dobar deo eksponata za svoja snimanja.

I mnogi mladi bračni parovi na dan venčanja žele da se provozaju u nekom od oldtajmera. Ipak, iza svega ovog stoje ogromna ljubav i strast vlasnika, koji je uvek spreman da ugosti ljubitelje starih motocikala, automobila i drugih antikviteta. .

A vlasnik i, kako za sebe kaže, sluga jedinstvene i može se reći spektakularne pančevačke muzejske zbirke starovremenskih motocikala i oldtajmer automobila Dragan Markušev navodi da njegova strast prema ovim vozilima traje veoma dugo, iako je sama kolekcija registrovana kao pravno lice od 2014. godine.

A ta ljubav, počev od vožnje motocikala preko popravki do velike jurnjave za eksponatima i delovima, traje već gotovo pola veka.

– Počeo sam da vozim motocikle u šestom razredu osnovne škole, ali ozbiljnije interesovanje za oldtajmere nastupilo je u drugoj-trećoj godini srednje škole. Tada sam dobio prvi motocikl „cindap 200” iz 1952. pokojnog čika Đoke Nikolića, koji mi je bio komšija u Njegoševoj ulici, gde sam tada živeo. Nakon toga, doneo sam u delovima taj motocikl u dve stiroporske kutije. I bio presrećan, pa mi nije bilo teško da na tome radim cele zime da bih ga na proleće sklopio, amaterski ofarbao i na kraju upalio – navodi Markušev.

Sve u svemu, pokazalo se da ovaj Pančevac ima sklonosti, a s vremenom je
stekao i znanja kada je reč o restauriranju motora.

– Uglavnom je tu bila u pitanju prosta mehanika, ali potrebno je znanje oko štelovanja fabričkih podataka i o mazivima, uljima, pa o sklapanju pojedinih komponenta u motoru. Priča je postajala ozbiljnija, kada sam odlazio u Austriju kod ujaka i ujne, koji su radili u fabrici KTM motocikala i bicikala, gde sam video kako oni nastaju. Tamo sam upoznao i tadašnje kolekcionare i oduševljavao se ljudima koji imaju po 35 do 40 fantastično restauriranih motocikala, od kojih su ostali čak i neki kontakti. Kada sam im rekao da pojedini drugari još uvek voze te motocikle svakodnevno u saobraćaju, gotovo mi nisu ni poverovali. Rekli su da su oni za čuvanje i da ih otkupljuju, uz prilično velike razlike u ceni – priseća se Markušev.

I kada je saznao za tu razmeru, shvatio je da to njegovo interesovanje može da bude još zanimljivije i da vredi u to ulagati.

– Naravno, tih osamdesetih još nije postojao internet, ni mobilni telefon, pa sam, pored ostalih, sarađivao i sa sekundarnim sakupljačima, koji su bili izuzetno marljivi. Nije bilo jednostavno da neko proveri šta koliko vredi i čega je to deo, nego se sve vodilo kao gvožće. S tim što sam ja voleo da platim i po dva-tri puta više od zvanične cene kilograma, iako nisu to tražili od mene, pa su zato voleli da sarađuju sa mnom. Moram da pomenem da sam tokom ovih više od 35 godina upoznao mnogo i ovakvih i onakvih ljudi, pa i onih koji su posvetili dobar deo života popravci starih motocikala, od kojih sam mogao mnogo da naučim – ističe ovaj pasionirani kolekcionar.

U to vreme Dragan se i dalje više igrao i smatrao da mu je to hobi, eventualno strast, pre svega ljubav, a potom i ispunjenje nekog vremena, pa i ulaganje u neke prave stvari.

– Bio sam i lud za čuvenom pesmom „Divljih jagoda” pod nazivom „Motori”, ali ta ljubav se kasnije pretvorila u to da mi je, najblaže rečeno, žao da prodam neki motocikl koji sam preradio i vozio. To se posebno odnosilo na BMV-ove, koje sam čuvao i nekako osećao da će jednog dana biti znameniti i vredni. I nisam se prevario, jer je vreme pokazalo da sam bio u pravu. Do toga sam dolazio i tako što su mi mnogi vlasnici prodali, ustupili, čak i poklanjali motocikl. Mnogima imponuje što su deo muzejske kolekcije i često dolaze da ih vide i uvek se se oduševe što ih nisam otuđivao. Jednostavno nisam imao srca da tako nešto uradim, a pritom sam ih i zavoleo – napominje Dragan.

Prema njegovim rečima, prve motocikle držao je u selu Gaj, kod pomenutih ujaka i ujne.

– U Pančevu sam uvek imao po dva, tri do pet motocikala, što u jednoj garaži blizu sadašnjeg buvljaka, što u centru Njegoševe. Tamo nisam imao uslove, koji su stvoreni pre 20 godina u vidu stare kuće u Ulici Branka Radičevića. Tamo je bio adekvatan plac,gde sam mogao da napravim neki hangar ili garažu. U tome su mi pomogli ujak Dušan i ujna Ljiljana, kao i roditelji Dušan i Angelina. Zajedničkim snagama napravili smo prvu garažu, zatim drugu, pa i treću, a kasnije i četvrtu. Sada je dobar deo planova ispunjen i moram da naglasim koliko mi je u tom pogledu značila podrška porodice: supruge Dragane i ćerki Ane i Marije, koje mi i svesrdno pomažu u svemu. Moram da pomenem da je i otac bio kolekcionar, pa i dan-danas voli da ode na stari buvljak ili drugde kako bi došao do neke starine. Nedavno je, recimo, kupio parnjaču iz 1908. godine, koja je u Austrougarskoj služoila kao mašina za vršenje žita, ali i za seču drva. Pasija su mu bili radio-aparati, koji su takođe izloženi u muzeju – govori Markušev.

Kolekcija je u međuvremenu narasla na 150 raznih primeraka motora, ali i automobila.

– Sve to sam većim delom prikupio pre pojave interneta, jer u današnje vreme svako je sposoban da u trenu vidi podatke o automobilima, motociklima i bilo čemu iz sveta antikviteta. Toga tada nije bilo, pa se sve svodilo ili na ljubav, ili na neku slobodnu procenu nečega što se nalazilo na gomili gvožđa i moglo je završiti na otpadu. S druge strane, bilo je porodica koje su čuvale neki motocikl i 50 godina, ali su se odvajali od toga kada su shvatali da će se jednog dana stvarno nalaziti u muzeju, koji sam, zajedno s porodicom, godinama stvarao spostvenim radom i sredstvima – navodi Dragan.

Ova kolekcija je godinama privlačila sve više posetilaca različitih struktura.

– Mogu da kažem da su nam posetioci raznih struktura, od vrtića preko osnovne i srednje škole, fakulteta, kao i raznih ljudi, što preko Turističke organizacije Pančeva, što samostalno. Internet je čudo, jer u velikoj meri dolaze i stranci i mnogi su rekli da je ova kolekcija na svetskom nivou i zaslužuje mnogo veća ulaganja, na šta se samo blago nasmejem. Pored četiri-pet vrsta poslova kojima se bavim, uvek gledam da nađem vremena i za sakupljanje eksponata, restauraciju i dve drugo. Jednostavno, nema lepšeg nego da uđem u garažu i dam sebi oduška ili da dokažem da još uvek nešto vredim – ističe Markušev.

U njegovoj kolekciji, pored motora i oldtajmera, može se videti i još mnogo toga, od starog bicikla s velikim točkom iz filma „Šešir profesora Koste Vujića” iz 19. veka do austrougarske tučane peći iz istog doba.

– Među najstarijim eksponatima je i „trijumf”, model H iz 1915, ali njemu mnogo toga fali. Od kompletnijih motocikala tu je DKV iz 1926, model E206, zatim iz iste godine „puh” model E220, pa „arijel” iz 1927, model 557. Imamo i veoma redak motocikl „nju imperijal”, pa 7D „supersport” u pravoj boji, s bočnom prikolicom, jedan iz serije od svega 800 proizvedenih primeraka. Tu je „ejvori kaltor”, takođe engleski motocikl iz 1929, čija je proizvodnja završena 1939. godine, početkom Drugog svetskog rata. Deo kolekcije je i „harli dejvidson”, model C, od 500 kubika iz 1930, pa BMV model R11, 750 kubika iz 19330, pa „cindap S300” iz 1930. Imamo i mnogo malih „cindapa” i „trijumfa” iz 1937. i 38. godine. Kada je reč o automobilima, njih sam počeo da prikupljam malo kasnije, ali izdvojio bih „ševrolet” iz 1929, „ponatijak” kabrio iz 1928. ili „sitroen taksion” iz vremena Drugog svetskog rata – navodi Dragan Markušev.

Kolekcija Markušev sarađuje i s kinematografskim kućama, u sklopu raznih projekata koji se bave tematikom iz ranijih vremena.

– Među brojnim projektima izdvojiio bih „Senke nad Balkanom” u sva tri dela, pa „Montevideo”, „Budi bog s nama”, „Vera Pešić”, „Švindleri”, „Aleksandar od Jugoslavije”, „Radio Mileva”… Tu su i inostrane serije, pre svega britanske, italijanske i indijske produkcije. Tu si mnogobrojne reklame, muzički spotovi, a mnogi mladenci sve više traže neki od naših automobila za dan venčanja – ističe Dragan.

(Pančevac/J. Filipović)

Zavirite u Muzej motocikla u Pančevu

Manifestacija Dani Narodnog muzeja Pančeva kojom obeležava 102 godine postojanja