Nije Srbija izuzetak – skoro sve evropske zemlje postepeno, mic po mic, izjednačavaju starosnu granicu za odlazak u penzija žena s muškarcima. Tako će ove godine u redovnu penziju moći žene koje napune 64 godine, naravno, uz obaveznih 15 godina radnog staža. Za muškarce ostaje sve isto – 65 godina života i najmanje 15 godina rada. Tako je bar za sada, jer u velikom broju evropskih zemalja će građani uskoro raditi i do 68, 69, pa i 70 godina života, a Danci će na posao od 2060. ići i do 74. godine.

Sve starije stanovništvo povišava granicu za penziju

Stvar je u tome da su oni koji rastežu javne pare u svim razvijenim zemljama shvatili da će bankrotirati ako ne budu podizali starosnu granicu za odlazak u penziju. Argumenti su demografija, fiskalni troškovi starenja, zdravlje, priroda profesije, ponuda radne snage, očekivani duži životni vek.. Ali gde se tu onda dede zarada od sve veće produktivnosti rada, automatizacije, kompjuterizacije, a sada i razvoja veštačke inteligencije – jer, valjda, sve je to trebalo da doprinese i većem blagostanju celokupnog čovečanstva. Nije teško pogoditi da je višak vrednosti ipak poslužio samo enormnom bogaćenju uskog kruga superbogataša, te se zato ove činjenice ne uzimaju u obzir prilikom planiranja sve kasnijeg odlaska u penziju. Običnim smrtnicima ostaje zato jedino da se održavaju što više zdravima, a sve kako bi mogli da mogli da rade do kraja.

Upravljačima javnog novca takođe nije bilo teško da utvrde da uštede u penzionim fondovima neće moći da ostvare ako ženama ne produže radni vek, jer one žive znatno duže od muškaraca. U svim evropskim zemljama, bez izuzetka, zbog toga će starosna granica za penzionisanje muškaraca i žena uskoro biti potpuno izjednačena, dok se istovremeno mogu nabrojati one u kojima se u radni staž priznaje i pokoja godina za odgajanje dece. Oni koji u svemu vide nešto dobro mogli bi reći da je sreća to što žene nija zadesila i viša starosna granica od muškaraca jer – žive duže.

Od proklamovanog socijalnog blagostanja kada je reč o granici za odlazak u penziju morala je da odustane i Rusija. Uz postepeno pomeranje, muškarci će od 2028. u penziju, umesto sa 60, ići sa 65 godina. Ali zbog nezadovoljstva naroda Putin je ipak morao da odustane od toga da i ženama sa 55 radni vek produži do 65 godina, te će one od 2034. u penziju sa 63 godine. Čak je i u Kini počela revolucija u penzionom fondu – starosna granica za muškarce postepeno se povećava sa 60 na 63, za žene u administraciji sa 55 na 58, a za fizičke radnice sa 50 na 55 godina.

Vremena socijalnog blagostanja i kod nas se dobro sećaju oni koji se sada u Srbiji pripremaju za penziju ili koji sitno broje do nje. Radni vek za žene je 2002. produžen sa 55 na 60, a za muškarce sa 60 na 65 godina. Od 2015. počela je primena ravnopravnosti u ovom domenu, te se od tada svake godine starosna granica za žene povećava za po dva meseca, s ciljem da 2032. dostigne granicu od 65 godina.

– Sada bih već bila debelo u penziji da sam radila kada i moja majka. Ove godine punim 60 godina, a penziju ću tek 2031. Da sam rođena u prvoj polovini 1966, u’vatila bih godinu ranije jer mi uslov beži tek za koji mesec. Tvrde da je to zbog sve dužeg životnog veka, a pre će biti zato što ima sve manje radno sposobnog stanovništva – vajkala nam se naša sugrađanka Valentina, koja, srećom, radi na administrativnim poslovima.

U regionu do 65. godine

Za utehu možda može da nam bude to što Danci i Dankinje trenutno u penziju idu sa 67, a 2040. godine moći će da se penzionišu tek kada napune 70, a 2060. sa 74 godine. Čak se tome i raduju jer veliki broj njih ne želi da ode s radnog mesta. Verovatno i zato što im radna nedelja ne traje šest dana, a radni dan deset sati, s minimalcem, bez prevoza, toplog obroka… Pritom imaju i znatno duži životni vek nego mi u Srbiji, za oko deset godina. U ovoj zemlji najsrećnijih ljudi na planeti muškarci u proseku žive 80, žene skoro 84 godine, te u penziji uživaju 13, odnosno 17 godina. Istovremeno, muškarci u Srbiji će, prema trenutnoj statistici, u penziji provesti oko osam, a žene oko 14 godina. A da može i gore, neka nam posluži podatak iz Libije jer se tamo radi do 70, a prosečno se živi do 73 godine.

Za razliku od Libijaca, Italijani su se zbog dugog životnog veka od 83 godine, uprkos kasnoj starosnoj granici za penzionisanje i pored jednog od najizdašnijih penzionih sistema u Evropi, suočili s finansijskim teškoćama. Pobuna u javnosti nije vredela, donet je zakon o produženju starosne granice sa 67 na 71 godinu. I Holanđani su žrtve svog visokog standarda, uređenog zdravstvenog sistema i brige o sopstvenom zdravlju, pa će zbog prosečnog trajanja života od 82 godine radni vek produžiti do 70 godina. Postepeno će granicu pomerati i Švedska i Kipar (70), Finska i Slovačka (69), kao i Portugal (68). I Austrija, poznata kao zemlja u kojoj se najbolje živi, morala je da donese odluku da žene od 2033, umesto sa 60, u penziju idu sa 65, dok će Nemačka do 2031. granicu za sve pomeriti sa 65 na 67 godina.

Što se tiče okruženja, Albanija muškarcima svake godine granicu pomera za po mesec, a ženama za po dva meseca, s ciljem da 2056. dostigne granicu od 67 godina. Bugarska se zaustavila na 65 i za muškarce (2029) i za žene (2037), dok će u Hrvatskoj žene u penziju ići sa 65 već 2030, a Bosanci su prošle godine već izjednačili žene i muškarce na isti broj godina. Sudeći i po primeru Crne Gore, kao da su se sve države nastale iz nekadašnje SFRJ dogovorile da i za žene i za muškarce idu do granice od 65 godina – bar za sada, izuzimajući Makedonce koji se i dalje ne daju, jer za muškarce je kod njih starosna granica 64, a za žene 62 godine.

(Pančevac / N. S.)

Najniža penzija 21.786 dinara, a najviša više od 255.000