Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je doznavši da su izraelske vlasti juče ukinule zabranu posete svetim mestima u Jerusalimu, kako u saopštenju tamošnje policije stoji, odmah dao blagoslov da nadležne crkvene službe preduzmu odgovarajuće mere kako bi i ove godine Sveti i blagodatni oganj sa Hristovog groba dospeo u prestoni Beograd.

Tako danas, već sa velikim pouzdanjem možemo objaviti veoma radnosnu vest: na početku Vaskršnjeg jutrenja, tačno u 23.00 časa, načalstvujući arhijerej će u zavetnom hramu srpskog pravoslavnog naroda, Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, Svetim i blagodatnim ognjem upaliti prvu sveću, da bi zatim tim svetim plamenom svi prisutni vernici upalili svoje sveće.

O Blagodatnom ognju

Svake godina na Veliku subotu, dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsenja Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj. Tog dana je telo Gospoda Hrista bilo u Grobu. Velika subota je simvol celokupne istorije palog čovečanstva, jer označava trajanje između bogoubilačkog (bogootpadničkog) sunovrata u tamu i vaskršnje pobede nad pobedama – pobede nad smrću.

Grob Gospodnji je mesto u pećini gde je ležalo telo Hristovo po pogrebenju. Sada je to Kuvuklija, kapela Groba Hristovog unutar hrama Vaskrsenja u Jerusalimu. Svake godine, u subotu pred Vaskrs kada služi pravoslavni prvojerarh, sada Njegovo Blaženstvo Patrijarh jerusalimski g. Teofil, u Kuvukliji, na Grobu Gospodnjem, dešava se jedno od najvećih čuda koje se ponavlja od davnina. Sa neba silazi Blagodatni oganj koji čudesno pali sveće patrijarhu, a potom i ostalim vernicima.

Na Veliku subotu poklonici, ljudi različitih nacionalnosti i predstavnici različitih crkava, dolaze u hram Groba Gospodnjeg i čekaju poseban Božji blagoslov, silazak Blagodatnog ognja. Još sa večeri u petak u hramu su pogašena sva kandila, vrata Kuvuklije su zapečaćena. Oko dva časa posle podne litija koju predvodi jerusalimski patrijarh pristiže ka Kuvukliji. Patrijarh ostaje samo u stiharu i sa trideset tri sveće u rukama, po broju Spasiteljevih godina proživljenih na zemlji, ulazi ka Grobu. Ljudi sa usrdnom molitvom iščekuju čudo. I najednom: svetlost obasjava Kuvukliju. Patrijarh izlazi sa upaljenim svećama. Svako teži da o plamen tih sveća zapali svoju. Za nekoliko minuta čitav hram se ispunjava beloplavičastim sjajem. Ljudi kao da se kupaju u neopalimom ognju, koji nikog ne peče. Svi se raduju sišavšoj blagodati, osećaju nevidljivo prisustvo Isusa Hrista.

„… Sveti oganj je počeo da da se pojavljuje u oltaru Anđela, u velikoj većini slučajeva u obliku luka nad ulazom u sam Grob Gospodnji. Ponekad je oganj hitao ka pećini i kao da je tamo ulazio čas s jedne čas s druge strane. Oganj ima belo-plavičastu boju, kao i u subotu uoči Vaskrsa, i pojavljivao se dvadeset puta“.

„Tog dana kad smo bili kraj Groba Gospodnjeg patrijarh se molio oko jedan čas. Video sam plavi bljesak u Kuvukliji, a zatim je on sve jače i jače svetleo. Plamen je malo pomalo, a potom razgorevajući buknuo i kada je sveti patrijarh počeo da predaje zapaljene sveće vernicima, plamen se širio po celom hramu munjevitom brzinom“.

Da bi se otklonile sumnje u ovaj čudesan događaj, pojava svetog Ognja se zbiva pod strogim i revnosnim nadzorom civilnih vlasti. Evo beleške o službenim merama koje se preduzimaju:

„Sve vatre u hramu se gase još prethodnog dana, na Veliki petak, i hram ostaje pod kontrolom policije. Prostorija Groba Gospodnjeg se temeljito pregleda i zatim se ulaz u nju zapečaćuje. Samog patrijarha pregledaju od glave do pete, kako bi utvrdili nema li nečeg zapaljivog. Tek posle toga skidaju pečat sa ulaza u Grob Gospodnji i puštaju patrijarha u njega radi dobijanja Blagodatnog ognja. Kroz neko vreme, posle usrdne molitve, dobivši Blagodatni oganj, patrijarh njime pali svežnjeve sveća, izlazi i predaje oganj prisutnima u hramu, i sav se hram ozaruje morem ognja.“ (Čuda na Grobu Gospodnjem, 3-4)

Ovaj Blagodatni oganj tokom prvih minuta apsolutno ne pali i ne peče. Tek posle postaje uobičajeni, stihijski, materijalni.

O Blagodatnom ognju pisali su još Sveti Grigorije Niski (4. vek) i Sveti Jovan Damaskin (8. vek), crkveni istoričar Jevsevije (4. vek). Trifon Korobejnikov i Jurij Georgij Grekov, moskovski hodočasnici iz 16. veka, beleže da su među prisutnim hrišćanima na Veliku subotu u Hramu groba Gospodnjeg, baš ovim redom: Grci, Sirijci, Srbi, Iberi (Gruzini), Rusi, arijanci, voloži…

Iz opisa brojnih hodočasnika doznajemo da su pravoslavni prvosveštenici koji dobijaju Blagodatni oganj ljudi visoke duhovnosti, koji sami predstavljaju uzor blagočestivosti. U uspomenama Varvare Brin de-Sent Ipolit, hodočasnice iz 19 veka, ona opisuje kako je posle pojave ovog čuda na Veliku subotu 1859. godine posetila mitropolita Meletija iz Petre, koji je te godine primao Blagodatni oganj: „Bio je veoma omršao i ubledeo, ali je izraz njegovog lica zato bio prijatniji i odlikovao se neobičnim spokojem. Posmatrao me pažljivo i prodorno i, pogađajući moju potpunu ubeđenost u znamenje Božje blagodati, rekao: ,Ovoga puta blagodat je već bila sišla na Grob Spasiteljev kada sam ušao u Kuvukliju; jasno je: vi ste se svi tako usrdno molili da je Bog uslišio vaše molitve. Dešavalo se da se dugo molim sa suzama, a da oganj ne silazi s nebesa do dva časa. Ovoga puta sam ga ugledao čim su se za mnom zatvorila vrata… Kad sam izašao, bio sam kao slep, ništa nisam video’, odgovarao je. ,I da me nisu pridržavali, pao bih!’

(SPC)