Merča Veličkovska: Zahteve prilagođavam detetu, a ne obrnuto

„Pančevac”:Da li vam nešto smeta da biste se potpuno posvetili poslu?

Adela Merča Veličkovska: Naravno. Najviše me frustriraju birokratija, forma i sistem koji ne prepoznaje individualnost deteta. Svi se stavljaju u isti okvir, što je posebno loše u umetnosti, odnosno, kada se o njoj radi, to je praktično nemoguće. Često planove i programe pišu ljudi koji nikada nisu ušli u učionicu. Zato se trudim da zahteve prilagodim detetu, a ne obrnuto. Nekad više znači kada na času uopšte ne sviramo, samo razgovaramo. Jako je važno poverenje koje dete ima u nastavnika. Ne postoji skala ili etida koja može to da postigne. A kad se poverenje uspostavi – ostaje za ceo život. Uz takav odnos, napredak ne može da izostane. Sigurna sam da ne mislim samo ja tako. Mnogo mojih koleginica i kolega izuzetno je posvećeno svojim učenicima. U prilog tome govore i ostvareni rezultati naše Muzičke škole „Jovan Bandur”; ne samo nagrade na svim mogućim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Mislim da je prava pobeda i pravi uspeh kada nekadašnji učenici dođu na prijemni ispit sa svojom decom. Tada shvatimo da sve što radimo i te kako ima smisla.

Privatna arhivaPrivatna arhiva

• Šta vas najviše raduje u okviru profesije?

– Kada uspem da doprem do deteta i kada ono shvati da može nešto što mu je na početku delovalo nemoguće. Ne postoji ništa dragocenije od dečjeg pogleda kada uspe da pobedi samo sebe. Posebno je lep osećaj kada učenici kasnije postanu kolege. Tada vidiš da taj odnos nije bio samo „čas”. Dešava se i da stigne poziv za svadbu, zagrljaj kad se posle mnogo godina sretnemo na ulici – i to je neprocenjivo. Uvek sam verovala da ovaj posao nije samo naučiti dete da svira instrument. Naš zadatak je da oplemenimo te velike dečje duše, da kada odrastu, postanu pre svega dobri ljudi.

Privatna arhivaPrivatna arhiva

• Postoji li još nešto što vam je obeležilo život?

– Definitivno – porodica. Supruga sam upoznala sasvim slučajno. Baš u muzičkoj školi, iako on nije imao nikakve veze s muzikom. I posle trinaest dana zabavljanja znali smo da je to – to. Rešili smo da iznajmimo malo potkrovlje u Ulici Svetozara Miletića. Nismo praktično imali ništa sem ličnih stvari, ali nam ništa nije ni trebalo. Bilo je dovoljno što smo imali jedno drugo. Imali smo fantastičan brak, ispunjen ljubavlju, međusobnom podrškom i razumevanjem. Stvorili smo sve od nule, zajedničkim snagama. Od prvog do poslednjeg dana smo bili najbolji prijatelji. Kruna te ljubavi su naše tri ćerke, koje su bile i ostale centar našeg univerzuma. Tek uz njih je sve dobilo pravi smisao. On je bio čovek kakav se sretne samo jednom u životu, ako imaš sreće. Neponovljiv u svakom pogledu. Kao suprug, kao otac, prijatelj, ali i na profesionalnom planu. Svuda je davao apsolutni maksimum od sebe.

• Šta vas danas ispunjava?

– Imam tri ćerke. To u praksi često izgleda kao film – puno haosa, ludila, mnogo smeha. Jako sam ponosna na njih, nekako su uspele da pokupe sve najbolje osobine mog supruga i mene. Uživam dok ih gledam kako izrastaju u predivne mlade žene. Nije uvek lako, ali bez njih ne bih bila ovo što jesam. Često u šali kažem da mi treba pusto ostrvo, ali shvatim da bih se već sutradan vratila, bilo bi mi dosadno. Volim životinje, imamo dva psa i dva udomljena mačka. Uz takvu kombinaciju, troje dece i četiri kućna ljubimca – zabava je zagarantovana.

Privatna arhivaPrivatna arhiva

• Kako provodite slobodno vreme?

– Jako volim sve vrste ručnog rada. To me odmara i idealno je za razvijanje kreativnosti. Potpuno sam samouka na tom polju, ali je možda baš zbog toga i zanimljivo. Prijatelji i druženje su takođe jedan veoma važan segment u mom životu. Mogu da kažem da nemam veliki broj pravih prijatelja, ali oni koje imam su vredni i veliki ljudi. I mnogo mi znače. Kada imaš porodicu i prijatelje, sve je rešivo. Materijalne stvari su prolazne i nisu toliko važne. Ljudi koji te iskreno vole su nešto što daleko prevazilazi sve materijalno.

(Pančevac / Siniša Trajković)

Merča Veličkovska: Ne postoji prečica – ni u muzici, ni u životu