Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da će naredni period, zaključno sa 2027. godinom, biti presudan za globalne ekonomske tokove, uz naglasak da će Srbija, uprkos spoljnim šokovima i geopolitičkim krizama, nastaviti da beleži relativno visoke stope rasta u poređenju sa razvijenim ekonomijama.

Govoreći o projekcijama rasta, Vučić je istakao da se za 2026. godinu očekuje rast od 2,8 odsto, uz mogućnost njegovog povećanja.

– Mi se nadamo da, ukoliko podignemo građevinsku industriju… da ćemo moći da imamo i preko 2,8% – naveo je Vučić, dodajući da se u prvom kvartalu očekuje rast „ili 3,0 ili 3,1 odsto“, što je ocenio kao „zaista dobru procenu“.

Predsednik je ukazao da je u građevinskom sektoru došlo do zaostajanja, zbog čega je, kako je rekao, potrebno ubrzati izdavanje dozvola u većim gradovima.

– Moramo sada da pojačamo i nisku gradnju i visoku gradnju… Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš… da bismo mogli da održimo to i da probamo da nam sve bude na nivou od 3% – rekao je Vučić.

Projekcije za 2027: Duplo brži rast od razvijenih zemalja
Predsednik je posebnu pažnju posvetio projekcijama za 2027. godinu, navodeći da analize MMF-a, Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma ukazuju na značajnu razliku u stopama rasta između Srbije i razvijenih zemalja.

– Za razvijene zemlje predviđa se stopa rasta od 1,7%. Za Srbiju 3,5% – dakle duplo snažniji rast – rekao je Vučić.

On je dodao da bi to značilo ubrzano smanjivanje razvojnog jaza:

– Duplo brže ćemo rasti nego oni, i za toliko ćemo da smanjimo razliku između tih zemalja i nas.

U regionalnom kontekstu naveo je da se Severnoj Makedoniji predviđa rast od 3 odsto, a Albaniji 3,2 odsto, dok Srbija, prema njegovim rečima, ostaje ispred većine suseda.

Globalni šokovi i posledice sukoba
Govoreći o globalnoj ekonomiji, Vučić je ocenio da su rat u Ukrajini i sukobi na Bliskom istoku izazvali dugoročne poremećaje koji, kako je rekao, “neće brzo biti sanirani“.

– Mi smo do sada izgubili najmanje 120, a rekao bih i 150 miliona evra zbog ove krize – naveo je Vučić, dodajući da su i Evropska unija i druge ekonomije pretrpele znatno veće gubitke.

On je istakao da se svet nalazi u seriji uzastopnih ekonomskih šokova, počev od pandemije.

– Svaki šok je svaku zemlju slabio… i donosio nove momente u kojima su ljudi očekivali da se problemi ne vide – rekao je predsednik.

Energenti i cena nafte: “Bogati postaju bogatiji“
Vučić je u nastavku govorio o kretanju cena nafte i posledicama po globalnu ekonomiju, ocenjujući da energetska kriza produbljuje nejednakosti.

– Ovde bogati postaju bogatiji, a oni ispod prosečno bogatih postaju sve siromašniji iz dana u dan – rekao je Vučić.

On je naveo da je pre eskalacije sukoba cena nafte iznosila oko 72 dolara po barelu, dok je kasnije, kako je rekao, došlo do značajnog rasta i volatilnosti tržišta.

– Ako bi cena bila preko 125 dolara po barelu, imali bismo ponovo glad u svetu – upozorio je predsednik.

Struktura globalne moći i energetska zavisnost
Vučić je analizirao i poziciju velikih ekonomija, navodeći da Sjedinjene Američke Države jačaju domaću industrijsku bazu i tehnološki sektor, dok Kina, prema njegovim rečima, ima snažne finansijske i strateške kapacitete za apsorpciju šokova.

– Kina uspeva jer ima finansijske instrumente i rezerve gotovo neograničene – rekao je Vučić.

Dodao je da različiti regioni sveta različito apsorbuju energetske i geopolitičke pritiske, pri čemu najveći teret, kako je ocenio, snose Azija, Afrika i Evropa.

Vučić je poručio da Srbija, uprkos globalnim turbulencijama, ima relativno stabilnu poziciju zahvaljujući prethodno stvorenim fiskalnim rezervama.

– Mi smo imali finansijske bafere i zato smo bolje prošli nego drugi – rekao je predsednik, uz ocenu da globalni trendovi i dalje ostaju neizvesni i pod snažnim uticajem geopolitičkih sukoba.

(Pančevac)