BEOGRAD – Tržište rada u Srbiji nudi brojne prilike, a posla uvek ima za one koji aktivno žele i hoće da rade. Ovo je gostujući u emisiji „Jutro je“ na Prvom programu Radio Beograda poručio Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Trenutno se na evidenciji NSZ-a nalazi 331.000 nezaposlenih lica. Od tog broja, oko 18 odsto čine mladi do 30 godina starosti, odnosno nešto više od 59.000 osoba. Kada je reč o slobodnim radnim mestima, tržište je veoma dinamično. Prošle godine mladima je bilo dostupno preko 56.000 radnih pozicija, dok je tokom ove godine već obezbeđeno više od 27.000 mesta za konkurisanje.

Individualni pristup i put do zaposlenja
Prilikom dolaska u NSZ, svaki kandidat dobija potpuno individualan pristup. Kroz otvoren razgovor sa nadležnim savetnikom, pravi se lični plan i strategija za pronalazak posla. Savet stručnjaka je da građani podele što više informacija o svojim veštinama i znanjima, na osnovu čega se određuju dalji koraci:
Upućivanje na specijalizovane obuke za traženje posla.
Uključivanje u programe i obuke za uspešne preduzetnike (za one koji žele sopstveni biznis).
Pohađanje kurseva za sticanje dodatnih znanja i prekvalifikaciju.

Šta poslodavci najviše traže, a ko najbrže dolazi do posla?
Najveći izazov na tržištu jeste želja poslodavaca da dobiju radnike koji su spremni da odmah uđu u proces rada, zbog čega su mladi često u minusu sa preko potrebnim iskustvom. Ipak, trendovi se menjaju, pa firme sve više cene kandidate koji pokazuju visoku motivaciju, želju za učenjem i razvijene sposobnosti, stavljajući formalne diplome u drugi plan.
Kada je reč o deficitarnim zanimanjima, u ovom trenutku najviše nedostaju:
Lekari specijalisti i medicinsko osoblje.
Vozači teretnih vozila i autobusa.
Građevinski radnici tokom sezone (zidari, tesari, zavarivači).
Magacioneri i operateri na CNC mašinama, kao i radnici u proizvodnji.

Kao opšti standard koji se očekuje od svakog kandidata, bez obzira na profesiju, navode se poznavanje bar jednog stranog jezika, rad na računaru (Word, Excel, Windows, elektronska komunikacija) i takozvane „meke veštine“ – timski rad, komunikativnost i rešavanje problema.

Finansijske olakšice i programi podrške NSZ-a
Kako bi se premostio jaz između teorijskog znanja i praktičnih zahteva poslodavaca, NSZ sprovodi niz finansijskih mera i obuka:
Stručna praksa: Omogućava sticanje znanja bez zasnivanja radnog odnosa uz mesečnu naknadu od NSZ-a u iznosu od 50.000 dinara za lica sa srednjom školom, odnosno 55.000 dinara za visoko obrazovanje, u trajanju do godinu dana.
Pripravništvo: Podrazumeva zvaničan radni odnos, gde NSZ poslodavcu u potpunosti pokriva minimalnu neto zaradu sa pripadajućim porezima i doprinosima, uvećanu za 20 odsto.
Podrška preduzetništvu: Za zapošljavanje mladih poslodavci dobijaju subvencije od 200.000 do preko 300.000 dinara, dok pojedinci koji pokreću svoj biznis mogu računati na bespovratnu pomoć od 320.000 do 400.000 dinara.

Zlatni savet: Traženje posla je posao sa punim radnim vremenom
Za sve one koji duže vreme traže zaposlenje, iz NSZ-a stiže jasan i praktičan savet.

„Traženje posla mora da se posmatra kao posao sa punim radnim vremenom. Potrebno je strpljenje i rad na sopstvenoj biografiji“, objašnjava Andrijanić.

Ukoliko trenutna diploma ne donosi rezultate, ključno je istražiti tržište, prilagoditi se promenama koje donose nove tehnologije i veštačka inteligencija, te konstantno učiti nove veštine poput slepog kucanja, digitalnih alata ili novih stranih jezika.

(Pančevac/RTS)