Ako već nisi bio Stojan Trumić ili Zoran Petrović ili Milan Butozan ili Milivoje Đorđević ili Stevan Milosavljević, a misliš da su tvoje slike vredne sećanja, mogao bi se smestiti u Ulicu pančevačkih slikara. A ako nisi bio Milan Ćurčin ili Dušan Vukajlović ili Mladen Markov ili Zoran Dušković ili Momčilo Popadić, možeš možda biti deo Ulice pančevačkih pisaca. Ovim umetnicima se Pančevo odužilo tako što im je dodelio ulice u najvećoj akciji davanja novih naziva ulicama na kraju 2019. godine.

Pančevo se tada setilo i čoveka koji je prvi počeo da vadi Pančevo iz blata – generala Mihovila Mihaljevića, zatim istoriografa Feliksa Milekera i Mihovila Tomandla, dobrotvorke Ljubicu Hadži Pavlović, hroničara Mite Rankova, prvog čoveka grada u jednom periodu posle Drugog svetskog rata Vitomira Sudarskog, bibliotekara Đorđa Vlajića, osnivača Muzeja dr Borislava Jankulova…

Za ponosne Lale bile su namenjene Laloška, pa i Ulica žitnih polja, Vrednih paora, Starih fijakera… Ali dobilo smo tada i Ulicu srpskih junaka, Zmaja Ognjenog Vuka, Banović Strahinje, Lazarevih kćeri… Oni koji bi da više zbore o onoj još starijoj istoriji zadovoljni su što su i 95 novih naziva ulica tada upisane i Ulica slavnih Slovena, Vizantijska, Starosrbijanska…

(Foto: Pančevac / R. Đ)

A možda su najsrećniji oni koji su odjednom počeli da žive u Ulici latica ruža iako im ruže ipak ne mirišu pod prozorom, ili u Ulici ružičastih dimnjaka iako su dimnjaci uvek crni ili u Ulici okićenog pendžera iako ih ni za praznike ne kite A po svemu sudeći stanovnici Ulice zvezdanog neba biće inspirisani da dižu glave i noću traže zvezde, dok bi jako dobro bilo da svi koji imaju adresu u Ulici dobrih suseda pokušaju da takvi i budu.

Najveći „krivac” za ovakve nazive je pisac Nemanja Rotar, svojevremeno i član Gradskog veća za oblast kulture i direktor Gradske biblioteke, u kojoj danas radi. A kada je 2019. godine od gore stigla naredba da zbog digitalizacije i svi proseci i atarski putevi moraju biti imenovani, on je bio predsednik Komisije za podizanje spomenika i davanje imena ulicama i trgovima. Najjednostavnije je bilo da im se u kratkom roku dodele brojevi. Ali „viša instanca” je to odbila, objašnjava Nemanja Rotar, jer zakon tako nešto ne dozvoljava. I onda je trebalo staviti prst na čelo – i osmisliti nazive za skoro 100 ulica. A već su mnoge sa geografskim pojmovima ili istorijskim ličnostima postojale.

– Rešio sam da deo tog problema rešim, ne kao birokrata, već kao književnik. To je razlog što su neke dobile nazive poput Ulice ružičastih dimnjaka ili Okićenih pendžera. Takođe sam dao predlog da sve značajne Pančevce, koji nemaju ulicu, uvrstimo u izbor. Imao sam sreće jer su i ostali članovi Komisije takođe bili umetnici ili, pak, zaljubljenici u naš grad i njegovu istoriju tako da nije trebalo da bilo šta pojašnjavamo jedni drugima – rekao nam je Nemanja Rotar.

Nezadovoljstva su, kao što se dalo očekivati, stigla naknadno iako su, kako ističe Rotar, pre nego što su predlog poslali Skupštini grada na odlučivanje, pozvali i stanovnike ulica koje su trebale da dobiju nazive, da i sami iznesu svoje predloge.

– Čekali smo nekoliko meseci da se mesne zajednice izjasne o tome, ali niko nije poslao nijedan predlog. Onda nema ljutnje ako si Hercegovac ili Ličanin, a živiš u Ulici plavog čuperka, Pančevačkih puškara ili Okićenog pendžera. Ovde su živele i sada žive Lale, koji su bili puškari i imali fijakere. Oni koji nisu poreklom odavde, treba da prihvate tu činjenicu – iznosi svoj stav Rotar.

Nemanja Rotar u Ulici plavog čuperka (Foto: Pančevac / N. S.)

A možda i svako vreme ima svoje ulice.

– Nikada neće svi biti zadovoljni novim nazivima ili određenim promenama. To je sasvim normalna stvar. I svaka će komisija imati određene „sporne“ odluke koje će neka naredna da ispravlja. Ništa nije okamenjeno za svagda i sve je podložno promeni. Mislim da je to osnov života uopšte – zaključio je Rotar.

(Pančevac / Nevena Simendić)

FELJTON: Urbanistički razvoj Pančeva – zablude i dostignuća