STO GODINA OD IZGRADNJE VESLAČKOG DOMA Mesto veslača i ljubitelja dobre boemske atmosfere na reci! ŠAJKA
Prošle godine, 5. novembra, obeležen je vek postojanja Veslačkog kluba „Tamiš”, koji je nastao 1922. godine u dvorištu kuće tadašnjeg gradonačelnika Pančeva dr Milana Zaka, koji je bio izabran i za prvog predsednika kluba, tada pod imenom „Dunav”. Odmah sledeće godine kupljeni su novi čamci i počela je izgradnja veslačkog doma na desnoj obali Tamiša naspram Crvenog magacina.
Interesantno je da je novac za izgradnju uglavnom obezbeđen izdavanjem obveznica beskamatnog zajma, koje su mahom otkupili članovi i simpatizeri kluba i po završetku ustupili klubu. Godinama je to mesto gde mnogi mladi, pa i oni stariji ljubitelji vodenih sportova provode nezaboravne trenutke, a u poslednjih blizu pola veka svoje utočište tamo nalaze i ljubitelji boemske atmosfere i reke.
Aktuelni predsednik kluba i nekadašnji veslač Novica Jovanović kaže da su članovi kluba po osnivanju tražili plac od gradskog senata kako bi tamo napravili prostorije kluba.
Odobreno im je da to bude na prostoru današnje „Šajke”, uz klauzulu da mogu da ga koriste dokle god postoji.
– U proleće 1923. godine počelo je zidanje zgrade. Rađeno je veoma brzo, a ni sredstava nije manjkalo, jer su tokom zime organizovani veslački balovi, na kojima su skupljani dobrovoljni prilozi. Uglavnom su ta okupljanja priređivana u Vajfertovoj pivnici, gde se sakupljao krem pančevačkog društva – navodi Jovanović.
On dodaje i da je, skupljajući novac za zidanje zgrade, uprava kluba izdala zvanične akcije Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.
– Tada su se one zvale obveznice beskamatnog zajma, a čak postoji i slika u jednom od udžbenika na Ekonomskom fakultetu, kao primer sportskog akcionarskog društva. To je praktično urađeno sa idejom da se i ne vrati, pa kada je zgrada sazidana iste godine, svi su svoj udeo predali klubu na poklon. To je interesantno jer nije mnogo klubova tako nastalo. Recimo, na isti način formiran je „Mančester junajted”, čiji su osnivači to uradili kasnije, iako naravno to nisu videli od nas – kaže predsednik.
Činjenica da jedan sportski klub poseduje svoj objekat samo po sebi je retkost u našoj zemlji. Kako kaže član uprave i veteran veslač Jovan Opačić, cela ta zgrada bila je osmišljena da u potpunosti služi veslačima.
– Centralna prostorija je hangar za čamce, a u levom krilu su svlačionice i kupatila za veslače. Tu je i zvanična kancelarija, gde stoje dokumentacija, alat i druge potrepštine, dok je nedaleko odatle i sala za vežbanje, koja je dobro opremljena i ima mašine za vežbanje i sve drugo što je neophodno, pa je dobro iskorišćena. Prostor koji se nalazi pozadi bio je radionica za pravljenje čamaca. Tamo je pedesetih godina prošlog veka nekoliko majstora izrađivalo veslačka sportska plovila, koja su potom distribuirana širom cele Jugoslavije – kaže Opačić.
Naposletku, objekat je imao i prostor za druženje, koji je kasnije pretvoren u ugostiteljski objekat mnogima znan kao „Šajka”.
– Tu je dugo bio klupski bife, gde su veslači mogli da popiju sok ili kiselu vodu kao osveženje nakon treninga i lepo su se družili. Kako je vreme odmicalo, došao je momenat da se taj prostor izda u zakup radi obezbeđivanja kakvog-takvog prihoda za klub. Tako je 1977. godine, na inicijativu tadašnjeg predsednika, koji je bio i jedan od direktora „Utve”, prostor iznajmljen „Utvinom” restoranu, a on je držao i poznatu kafanu „Zanzibar”. U prvo vreme objekat je radio pod nazivom „Veslački klub”, a 1985. godine preduzimljivi Nikola Tepić nazvao ga je „Šajka”. Bilo je i drugih vlasnika posle njega, da bi ga 2002. godine preuzeo Bojan Gerstner, koji je i sam bivši veslač. I mogu da kažem da imamo odličnu saradnju s njim, a i samo mesto je veoma prijatno, naročito za ljubitelje boemske atmosfere, koja podrazumeva i prelazak vode čamcem, kao i pogled na Tamiš – ističe ovaj veslački entuzijasta.
(Pančevac/Jordan Filipović)
FOTO REPORTAŽA SA BERZE SITNIH ŽIVOTINJA Ljubitelji tih divnih stvorenja jači i od zime